Oko 90.000 domaćinstava i 600 škola i javnih institucija širom Srbije dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu zahvaljujući projektu digitalizacije koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
Trenutno je samo 69 procenata ruralnih srpskih domaćinstava povezano sa fiksnim širokopojasnim mrežama, u poređenju sa 85 procenata u urbanim sredinama (na osnovu podataka iz 2019. godine). Ovaj jaz značajno otežava pristup ekonomskim mogućnostima velikom delu stanovništva. Zatvaranja prouzrokovana pandemijom korona virusa pokazala su da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja na svim nivoima, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom.
Čak i pre nego što je poočela pandemija koronavirusa, nedostatak širokopojasnih veza za seoske škole identifikovan je kao rastući problem za Srbiju – jedna četvrtina svih učenika pohađa seoske škole, a poslednjih godina rast upisa u ruralnim regijama nadmašio je rast u svim ostalim školama. Bez odgovarajuće infrastrukture za brzi internet, seoske škole i njihovi učenici rizikuju da ostanu iza svojih vršnjaka u urbanim sredinama.
Zajam EBRD u iznosu od 18 miliona evra i grant od WBIF-a od 1,7 miliona evra omogućiće Srbiji da finansira izgradnju optičke širokopojasne infrastrukture u ruralnim regionima zemlje. Projekat je deo srpske inicijative za promociju digitalizacije kao pokretača ekonomskog rasta i pozicioniranje zemlje kao čvorišta za razvoj IT-a.
„Rođenje u ruralnom području identifikovano je kao jedan od faktora nejednakih mogućnosti u regionima EBRD-a, uključujući i Srbiju. Stvaranje boljih veza – kako fizičkih, tako i tehnoloških – između urbanih i ruralnih područja pomaže u obezbeđivanju boljeg kvaliteta života u ruralnim zonama i sprečavanju odliva mozgova iz srpskih sela“, navodi Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan.
„Digitalne tehnologije donose revoluciju u način na koji učimo, radimo i živimo kao pojedinci i kao društvo. Svakom su potrebne prave veštine, znanja i pouzdanje da iskoristi pun potencijal digitalnih tehnologija. Nedostatak tih veština negativno utiče na mogućnost zapošljavanja i kvalitet života. Ovaj projekat „širokopojasnog povezivanja sledeće generacije“ će stvoriti neophodne preduslove za društveni i ekonomski razvoj u ruralnim delovima Srbije koji nemaju pristup širokopojasnoj mreži (takozvane bele zone). Zajedno sa ostalim članovima Tima Evropa, Evropska unija s ponosom podržava digitalnu agendu Srbije, posebno da pruži novim generacijama neophodne obrazovne alate tokom pandemije“, smatra šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici.
„Ultrabrzi širokopojasni pristup dostići će oko 90.000 domaćinstava u ruralnim područjima i omogućiće potpuno novu perspektivu za stanovništvo, posebno za decu i omladinu u tim oblastima. Moderno okruženje za digitalno obrazovanje i pristupačne digitalne usluge poboljšaće lokalne kapacitete i ekonomski razvoj, doprineće regionalnom razvoju i povezivanju i usklađivanju sa evropskim pravnim okvirom i našem ubrzanom napretku u procesu evropskih integracija“, kaže ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
Nikolaus Luteroti, austrijski ambasador u Srbiji, smatra da je ovaj projekat digitalne infrastrukture presudan poduhvat Vlade Srbije koji ne samo da obećava socijalno-ekonomske dobitke u ruralnim oblastima, već omogućava i niz novih mogućnosti u digitalnoj povezanosti. Bilateralni donatori WBIF-a su zato sa velikim zadovoljstvom podržali njegovu primenu grantom za tehničku pomoć, pojašnjava austrijski ambasador.
Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) podržava socijalno-ekonomski razvoj i pristupanje EU širom Zapadnog Balkana pružanjem finansijskih sredstava i tehničke pomoći za strateške investicije. To je zajednička inicijativa Evropske unije, finansijskih institucija, bilateralnih donatora i vlada Zapadnog Balkana. Do sada su najveće pojedinačne kumulativne zaloge dale Norveška, Švedska, Austrija, Nemačka, Italija i Velika Britanija. Austrija je trenutni kopredsedavajući WBIF-a.
Do danas je WBIF dodelio bespovratna sredstva u iznosu od 1,3 milijarde evra za procenjene investicije od 20,8 milijardi evra u dobro povezani saobraćaj, energetske i digitalne mreže, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, sisteme vodosnabdevanja i otpadnih voda, zaštitu od poplava, obrazovanje, istraživanje i kulturne ustanove zdravstvene i pravosudne ustanove, koje su ključne za održivi razvoj u regionu.
EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Do danas je banka uložila više od 6,5 milijardi evra u 277 projekata u zemlji. EBRD se fokusira na podršku razvoju privatnog sektora, poboljšanju javne infrastrukture i na ukupnoj tranziciji ka zelenoj ekonomiji.
