Tokom procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji građani Srbije će imati priliku da se upoznaju sa ustavno-pravnim uređenjem Evropske unije i njenim politikama, ali i da obogate svoj rečnik pomalo čudnim pojmovima tako karakterističnim za ovu organizaciju.
Poslednjih nedelja preko medija saznajemo da je u toku skrining, pominju se pravne tekovine, komunitarno pravo, direktive, regulative… Polako počinjemo da se navikavamo na te “koloritne” pojmove, uzimajući ih često zdravo za gotovo, ne razmišljajući mnogo o njihovom značenju koje nam često nije najjasnije. Pravna terminologija, koja je inače prilično nerazumljiva široj javnosti, dobija još više na nerazumljivosti kada je reč o Evropskoj uniji. Mnogi od pravnih pojmova Evropske unije vode poreklo iz međunarodnog prava ili nacionalnih prava država članica, ali vrlo često imaju drugačije značenje od onog koje im se pridaje u orginalnom kontekstu. Neki se, međutim, mogu naći samo u pravu Evropske unije i razumljivi su samo pravnicima koji se bave ovom materijom. Odakle ta specifičnost pravnih pojmova Evropske unije? Odgovor leži u posebnoj pravnoj prirodi ove organizacije.
Evropska unija vodi poreklo iz međunarodnog prava. Evropske zajednice, a zatim i Evropska unija su počele svoj život kao međunarodne organizacije. One su osnovane međunarodnim ugovorima zaključenim po pravilima međunarodnog prava. Međutim, tokom svog postojanja Evropske zajednice/Evropska unija su evoluirale u pravno-politički entitet sa izrazitim nadnacionalnim karakteristikama koji se u mnogim svojim aspektima približio modelu federalnog organizovanja. Ta mešovita pravna priroda uzrokovala je da, pojedini pravni pojmovi i instituti koji su preuzeti iz međunarodnog i nacionalnih prava, u Evropskoj uniji dobiju modifikovano ili novo značenje. Prosto rečeno, postojeći pravni termini su se teško mogli uklopiti u potpuno originalan koncept ustavno-pravne organizacije Evropske unije. Stvar dodatno komplikuje okolnost da u Evropskoj uniji postoje 24 jezika u službenoj upotrebi. Prevođenje pravnih propisa na sve službene jezike nije nimalo jednostavno, posebno kada se radi o pravnim pojmovima i institutima koji nisu bliski postojećim pravnim tradicijama nekih od država članica. Sve te okolnosti su doprinele nastanku i razvoju specifične pravne terminologije Evropske unije sa kojom se sada mi susrećemo.
Pre nego što se osvrnemo na značenje pojma skrining potrebno je da se podsetimo nekih osnovnih činjenica o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji kako bismo razumeli kontekst u kome se taj pojam koristi. Srbija je 22. decembra 2009. godine podnela zahtev za prijem u članstvo EU. Odlukom Evropskog saveta od 1. marta 2012. Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU. Dobijanje statusta kandidata ne znači nužno i početak pregovora o članstvu. Odluku o otvaranju pregovora donosi jednoglasno Evropski savet na osnovu mišljenja Evropske komisije o pripremljenosti države kandidata. Na zasedanju od 27. i 28. juna 2013. godine Evropski savet je doneo odluku o otvaranju pregovora sa Srbijom. Prva međuvladina konferencija bi trebalo da bude održana najkasnije u januaru 2014. godine.
Pre toga Evropska komisija će sačiniti predlog pregovaračkog okvira koji treba da sadrži ciljeve, načela, progaram i procedure pregovaranja sa Srbijom. O tom predlogu odlučivaće Savet, a potvrdiće ga Evropski savet na decembarskom zasedanju. Nakon toga sledi otvaranje međuvladine konferencije koja će pripremiti tekst ugovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Predmet pregovora predstavlja celokupno pravno nasleđe Evropske unije koje je podeljeno na 35 poglavlja. U suštini, proces pregovaranja se svodi na određivanje uslova i rokova u kojima Srbija treba da usvoji i primeni pravna pravila Evropske unije u pojedinim oblastima. Pregovori se vode na bilateralnoj osnovi između Srbije i država članica EU u okviru međuvladine konferencije. Po uspešnom okončanju pregovora i zatvaranju svih poglavlja pristupa se izradi teksta ugovora o pristupanju. Između ostalog, ugovor o pristupanju sadrži datum pristupanja nove države članice Evropskoj uniji, uslove za pristupanje, zaštitne mere i prelazne periode u oblastima u kojima postoji takva potreba, kao odgovarajuće izmene institucionalnog okvira EU. Odluku o zaključivanju ugovora o pristupanju na strani Evropske unije donosi Savet jednoglasno, na predlog Evropske komisije, i po dobijenoj saglasnosti Evropskog parlamenta. Ugovor o pristupanju stupa na snagu nakon što bude ratifikovan od strane države kandidata i svih država članica EU.
U ovom momentu Srbija se nalazi u pripremnoj fazi pregovaračkog procesa tzv. skriningu (screening /eng./: proveravanje, pregled) u kojoj se ocenjuje pripremljenost države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Evropska komisija, zajedno sa predstavnicima države kandidata, vrši pregled postojećih politika i zakonodavstva države kandidata u poglavljima koja su predmet pregovora i identifikuje pitanja u kojima je potrebno izvršiti usklađivanje propisa, sudske i administrativne prakse, kao i odgovarajuće institucionane reforme. To je prilika i da se predstavnici države kandidata upoznaju sa važećim pravom 
Evropske unije i instrumentima njegovog tumačenja. Nakon toga Evropska komisija sačinjava izveštaj o pregledu koji dostavlja Savetu. U tom izveštaju Evropska komisija daje preporuku da li treba započeti pregovore ili zahtevati da država kandidat prvo ispuni određene uslove. Izveštaj takođe sadrži i kriterijume ili repere za okončanje pregovora u određenim poglavljima i u tom pogledu služi kao osnova za njihovo vođenje. Država kandidat potom iznosi svoju pregovaračku poziciju. Na predlog Evropske komisije, Savet usvaja zajedničku poziciju EU, odobravajući početak pregovora.
Izveštaj o pregledu se priprema za svako pregovaračko poglavlje. Trenutno se procedura skrininga, odnosno pregleda, sprovodi u poglavljima: 23. Pravosuđe i osnovna prava i 24. Pravda, sloboda, bezbednost. Ova poglavlja se tradicionalno prva otvaraju i poslednja zatvarju na pregovorima o članstvu. Reč je o ključnim poglavjima koja su u neposrednoj vezi sa uslovima za članstvo propisanim Ugovorom o Evropskoj uniji. U skladu sa članom 49. Evropske unije, članstvo u Uniji je otvoreno za svaku evropsku državu koja poštuje i spremna je da unapređuje osnovne vrednosti Unije: poštovanje ljudskog dostojanstva, sloboda, demokratija, jednakost, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava, uključujući i prava pripadnika manjina.
U okviru poglavlja 23. Pravosuđe i osnovna prava, u delu koji se odnosi na pravosuđe, pregledom će biti obuhvaćena ustavna i zakonska pravila o organizaciji pravosuđa, izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija, procesni propisi, kao i primena tih propisa u praksi. Ovde treba napomenuti da pravo Evropske unije ne predviđa jedinstvena pravila u pogledu organizacije pravosuđa. To pitanje je u nadležnosti država članica čiji pravosudni sistemi odražavaju njihove posebne ustavne i pravosudne tradicije. Osnivački ugovori EU samo zahtevaju od država članica da obezbede puno poštovanje prava EU, efikasnu sudsku zaštitu prava i sloboda, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao i potpunu nezavisnost i nepristrasnost sudova. Kada je reč o osnovnim pravima i slobodama, predmet razmatranja će biti ustavne i zakonske garancije, ali i sposobnost institucija da obezbede punu primenu i zaštitu tih prava i sloboda. Evropska unija takođe insistira na punoj primeni relevantnih međunarodnih sporazuma u oblasti ljudskih prava i sloboda, posebno onih koji su zaključeni u okviru Saveta Evrope, među kojima je svakako najznačajnija Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine. Ti sporazumi se smatraju delom pravnog nasleđa Evropske unije koje je nova država članica dužna da poštuje.
Pregled poglavlja 24. Pravda, sloboda, bezbednost, obuhvata sva pitanja koja su deo istoimenog poglavlja Ugovora o funcionisanju EU: kontrolu i prelazak granica, politiku viza, azil, imigraciju, pravosudnu saranja u krivičnim i građanskim stvarima, policijsku saradnja, borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, terorizma, trgovine oružjem, drogom i ljudima. U tom segmentu procenjivaće se postojeća zakonska rešenja, praksa u njihovoj primeni, kao i organizacija, obučenost i spremnost odgovarajućih srpskih bezbednosnih, carinskih, poreskih i ostalih nadležnih službi i pravosudnih organa da odgovore navedenim izazovima.
Sama procedura skrininga, odnosno pregleda, sprovodi se kroz dijalog Evropske komisije i pregovaračkog tima države kandidata. U tom dijalogu strane razmenjuju informacije o postojećem stanju zakonodavstva i prakse u datim oblastima. Od suštinskog je značaja da dijalog bude otvoren i sveobuhvatan i da se u njemu identifikuju svi problemi i otvorena pitanja, kako bi se pregovori što bolje pripremili i izbegla neželjena iznenađenja. Takođe, od stručnosti i pripremljenosti članova pregovaračkih timova u velikoj meri zavisi tempo kojim će se odvijati procedura skriniga, ali i sami pregovori. Za sad je dobro krenulo…..
Dr. Vladimir Medović je ekspert za pravo Evropske unije i član Tima Evropa
