[CHECK AGAINST DELIVERY]

Premijeru Vučiću, ministri, vaša ekselencijo gospođice Moro, dame i gospodo,

Veliko je zadovoljstvo biti sa vama ovde u glavnom gradu Srbije Beogradu, jednoj od evropskih prestonica. Okupili smo se ovde kako bismo razgovarali o klimatskim promenama koje s pravom možete dovesti u vezu sa životnom sredinom, nivoom mora i kvalitetom vazduha. No pretnje i posledice klimatskih promena daleko prevazilaze ove izazove i:

  • ugrožavaju javno zdravlje usled zagađenja i toplotnih talasa;
  • ugrožavaju hranu i izvore vode te usporavaju ekonomski rast;
  • navode čitave narode na migracije a često i sukobe;
  • značajno povećavaju ozbiljnost i učestalost prirodnih katastrofa.

Siguran sam da se svi u ovoj prostoriji sećaju prošlogodišnjih razornih poplava na Balkanu koje su odnele 60 ljudskih života a mnoge ljude naterale da napuste domove. Ja ih se jasno sećam. Uveravam vas i da će EU, u slučaju da se takva katastrofa ponovi, opet pružiti pomoć kao i prethodnog puta. Na nama kao donosiocima odluka je odgovornost, ne samo da odgovorimo na takve krize, već i da sprečimo da se ponove. Prirodne katastrofe nisu nepredvidljive kao što neki misle; nauka je u više navrata potvrdila da su one tesno povezane sa globalnim zagrevanjem.
Meni je upravo zato bilo važno da učestvujem u ovoj konferenciji na visokom nivou posvećenoj klimatskim promenama. Činjenice o klimatskim promenama govore same za sebe:

  • 2014. je bila najtoplija godina od kada se merenja sprovode, a u ovom veku smo doživeli 14 od 15 najtoplijih godina u istoriji merenja.
  • Posledice su već uočljive, a kako se globalno zagrevanje nastavlja, rizici su sve veći.

EU je uključena u proaktivnu klimatsku diplomatiju sa svim vladama u svetu i trudi se da ih sve uključi u promene. Klimatske promene utiču na sve nas. Zato svi moramo biti deo promene, ali kako?

Za tačno šest meseci ćemo prisustvovati poslednjim danima klimatske konferencije u Parizu na kojoj će međunarodna zajednica pokušati da postigne sporazum o suzbijanju klimatskih promena. Ja danas želim da istaknem tri teme za koje verujem da su od konkretnog značaja za vas u Srbiji uoči konferencije u Parizu ali nakon nje:

  • Prvo, zbog čega je važno da se Srbija uključi i da aktivni doprinos klimatskim pregovorima.
  • Drugo, na koji način će klimatska akcija pomoći vašoj ekonomiji i učiniti vaše društvo fleksibilnijim u budućnosti.
  • Konačno, na koji način će EU, tačnije Evropska komisija, podržati Srbiju u vašim nastojanjima da se priključite Uniji, imajući pritom u vidu aspekte klime i energetike.

Dozvolite mi da započnem tako što ću pomenuti međunarodne klimatske pregovore koji se zahuktavaju uoči Konferencije UN o klimatskim promenama zakazane za decembar u Parizu. Naša ambicija je da postignemo ambiciozni, pravnoobavezujući, globalni klimatski sporazum koji će nam omogućiti da ograničimo globalno zagrevanje na dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period. Ova ambicija je pre samo nekoliko dana dobila snažnu podršku na Samitu G7.

Sve  države igraju određenu ulogu. Uoči konferencije u Parizu, od vlada se očekuje da iznesu svoje planove o tome na koji način će doprineti novom sporazumu, odnosno da iznesu svoje nacionalno utvrđene doprinose.

Ovo nije samo puko ćaskanje.

Aktuelni klimatski režim zahteva smanjenje emisija od određenog broja zemalja. Novim sporazumom će biti obuhvaćene SVE države, u skladu sa svojim mogućnostima. U ovom smislu, Evropska unija se obavezala na smanjenje emisije gasova staklene bašte za najmanje 40 odsto do 2030.

Verovatno vas zanima šta ovo konkretno znači. To znači da će EU 2030. emitovati 2,2 gigatona gasova staklene bašte manje u poređenju sa 1990. godinom. Ovo je jednako količini gasova koje trenutno emituju naše tri najveće članice: Nemačka, Velika Britanija i Francuska. Ovo je ambiciozan cilj, ali on može biti postignut rešenošću država članica. EU u ovom trenutku emituje 10 odsto od ukupne količine štetnih gasova. Upravo zato sve države i regioni moraju da nam se pridruže.

Juče je još deset zemalja predstavilo svoje utvrđene doprinose. One, zajedno sa EU, čine oko 28 odsto ukupnih emisija. Etiopija i Maroko su svoje planove predstavile sinoć, a očekuje se da još zemalja učini isto tokom juna i jula. Raduje me što će i srpska vlada objaviti svoj doprinos. Ovo je veliko dostignuće koje pokazuje vašu posvećenost međunarodnim naporima i procesu evropskih integracija.

Budući da ste prva zemlja kandidat koja će učiniti ovo bićete primer ostalima. Ovo je značajno jer do konferencije u Parizu moramo imati jasan uvid u trenutnu situaciju i u ono što treba uraditi kako bismo ostali na putu ostvarivanja dugoročnog cilja. Ostvarivanje ovog cilja će nesumnjivo predstavljati izazov. Istovremeno, to će biti jedinstvena prilika da se pokrene promena ka ekonomiji koju karakterišu održivost i niska emisija ugljenika.

Ovo me dovodi do druge tačke izlaganja, odnosno višestrukih prednosti klimatske akcije.
Doprinos Srbije je uistinu značajan, ne samo na međunarodnom nivou, već i na nivou Srbije, što je još važnije.

Neki su zabrinuti jer smatraju da se klimatske strategije sprovode na štetu privrede ili da je rešavanje klimatskih pitanja luksuz koji može da čeka.

Dame i gospodo, nema apsolutno nijednog razloga da klimatske promene i podsticanje rasta i otvaranje radnih mesta ne idu ruku pod ruku. Naprotiv: iskustvo EU pokazuje da su smanjenja emisije i ekonomski rast kompatibilni. Mi smo od 1990. smanjili emisije za 19 i istovremeno povećali BDP za 45 odsto. Zelena ekonomija se pokazala kao jedna od oblasti koja u EU može da ponudi najveći broj radnih mesta: ona čak i beleži rast od 20 odsto u godinama recesije. Samo sektor obnovljivih izvora energije u EU ostvaruje ukupan godišnji prihod od 129 milijardi evra i zapošljava preko milion ljudi. Eko industrije i inovacije u oblasti zaštite životne sredine pokrivaju trećinu tržišta zelenih tehnologija a njihova vrednost je trilion evra. Očekuje se da ova cifra bude udvostručena do 2020.

Klimatska akcija ide rame uz rame sa rešavanjem najvećih energetskih izazova sa kojima su jednako suočene zemlje EU kao i Srbija.

Ušteda energije i maksimalno iskorišćavanje obnovljivih izvora energije će, ne samo smanjiti emisije štetnih gasova, već i zavisnost od spoljašnjih dobavljača kao i troškove uvoza energenata. Stoga je izgradnja snažne Energetske unije, zajedno sa naprednom klimatskom politikom, najvažniji prioritet Komisije. Siguran sam da znate da se Energetska unija ne zaustavlja na granicama EU: u njoj će i Srbija igrati važnu ulogu!

Energetska efikasnost je još jedan sektor koji je u procvatu i koji stvara milione radnih mesta. Evropa će, ili slediti druge ekonomske sile, ili će biti na čelu ove tranzicije. Radna mesta u ovom sektoru mogu biti otvorena i u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji i u Bangaloru, ali u Dablinu, Berlinu te ovde u Srbiji!

Naša namera je da stvorimo održivo, društveno inkluzivno i ekološko energetsko tržište, a da bismo ovo postigli pokrećemo konkretne inicijative i usvajamo konkretno zakonodavstvo.

Jedan od elemenata jeste cilj koji smo odredili na nivou EU do 2030. Osim smanjenja emisija za najmanje 40 odsto, mi ćemo unaprediti energetsku efikasnost za najmanje 27 odsto te povećati udeo u upotrebi obnovljivih izvora energije za najmanje 27 procenata.

I Srbija ima mnogo potencijala u ovim oblastima, recimo u eksploatisanju obnovljivih izvora energije i korišćenju potencijala za uštedu energije u sektorima industrije i građevinarstva.

Dozvolite mi da ovde naglasim i značaj primene, jer naposletku, ono što je navažnije jeste način prenošenja planova u konkretnu akciju na terenu. Ovo je od presudnog značaja za ubiranje ekonomskih plodova prelaska na privredu koja emituje malo ugljenika, otvaranje radnih mesta i tržišne pogodnosti, obezbeđivanje regulatornog okvira za investitore i unapređenje sigurnosti snabdevanja energentima.

Ovo donosi prednosti i svakodnevnom životu građana tako što unapređuje kvalitet vazfduha a naše društvo čini otpornijim na ekstremne klimatske fenomene.

Sada prelazim na treću temu, odnosno vaš proces pristupanja EU. Prvo bih naglasio posvećenost EU ovom procesu uopšte, a naročito kad je u pitanju Srbija. Srbija je ključna zemlja za region a pristupni proces je važan pokretač pozitivnih promena. Tokom ovog procesa možete računati na snažnu podršku Evropske komisije. Ovo se odnosi i na buduće otvaranje pregovaračkih poglavlja u klimatskim i energetskim oblastima politika. Ovi pregovori će nesumnjivo doneti značajne promene. Vaša posvećenost i resursi će biti od presudnog značaja. Srpska vlada mora da isplanira ovaj proces unapred, uz podršku finansijskih instrumenata i tehničku pomoć EU.

Svetan sam da je ovaj proces mukotrpan jer je kroz njega prošla i Slovačka, zemlja iz koje dolazim, pre nego što se pridružla EU. Ali ovo je i transformativni proces koji podržava restrukturiranje privrede, pomaže u stabilizaciji poslovnog okruženja, liberalizaciji trgovine i unapređenju finansijskih usluga, da pomenem samo neke njegove prednosti. I uprkos tome što je pred nama mnogo posla u ovim oblastima, ja želim da pohvalim srpsku vladu i njen veoma ambiciozan reformski program kao i posvećenost u primeni ovog programa. Na kraju, posvećenost Srbije da intenzivira reforme i izdvoji dovoljnu količinu ljudskih i finansijskih resursa u svrhu pregovaračkg procesa će biti pokazatelj uspeha Srbije na njenom putu ka članstvu u EU.

EU će nastaviti da podržava Srbiju, kako u oblasti klime i energetike tako i u drugim oblastima. Uspešno usvanjanje nacionalno utvrđenih doprinosa je korak za primer na ovom putu. Želim da završim tako što uputiti poziv Srbiji i njenim donosiocima odluka da nam se na ovom putu pridruže davanjem smelog i ambicioznog doprinosa. Uveren sam da će energetska tranzicija biti Maršalov plan 21. veka i želim da Srbija bude njegov deo!

Hvala.