Probleme ne pravi jezik nego ljudi

0

Šta je pokazala debata o jeziku i rodnoj ravnopravnosti u EU info centru pod nazivom “Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja… Kako se moj posao zove u ženskom rodu”.

Prosečna plata visokoobrazovane žene u Srbiji je za oko 17.000 dinara niža od plate muškarca, a 42 odsto građana smatra da su žene najviše diskriminisana grupa, rečeno je večeras u debati EU Info centra, na kojoj je poručeno da, ako je potrebno, svaka reč koja se izgovara u muškom, može se reći i u ženskom rodu, stvar je navike.

U debati “Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja… Kako se moj posao zove u ženskom rodu” u Domu omladine ocenjeno je da se prava, slobode ipak osvajaju i da je delom na ženama da to i učine, kao i da nije slučajno što je jezik deo identiteta.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je da u zemljama EU samo 33 odsto žena na rukovodećim položajima, naspram 67 odsto muškaraca, a da tek 16 odsto žena sedi u Upravnim odborima najvećih kompanija.

image

Jezik kao odraz mišljenja

Ne znam da li je jezik u nekom smislu prepreka, ali način mišljenja jeste još uvek, a jezik odražava mišljenje, rekao je Devenport.

Na opaske u smislu “sve to EU hoće da nam uvede”, on je rekao da jezik i ženski rod u njemu ne potpada u primenu evropskih standarda.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ukazala je da je rodna jednakost muškaraca i žena proklamovana Ustavom i da se u Srbiji danas teži istinskoj ravnopravnosti.

“Ali otpor koji postoji prema jezičkim uvažavanjem roda, svedoči o otporu samoj ideji ravnopravnosti, ne smeta im učiteljica, glumica, čistačica, a smeta im dekanka, sutkinja, poslanica…kažu zauzete su te reči već nekim drugim značenjima”, ukazala je ona.

Prema njenim rečima, ljudska prava svakako imaju veze sa tim kako se živi i red je da se to i u Srbiji shvati.

image(1)

Duga bitka

Državna sekretarka u Ministarstvu kulture Gordana Predić navela je su Srpkinje dobile pravo glasa 1946. a da u Švajcarskoj se to dogodilo tek 1974.

Pošto volimo da se poredimo sa Evropom, ni tamo žene ne zarađuju isto, četvrtina ih je u parlamentu, tako da sad možemo da kažemo da, osim što su žene Srbije u vrhu crni lista u pogledu raka grlića materice i nasilja nad njima, u odlučivanju bliske EU, rekla je.

Ona je ukazala da je od 2000. primetan pozitivan trend u Srbiji da je više devojaka na fakultetima, a od 2007. ih je više sa univerzitetskom diplomom, pitanje je samo koliko njih se zaposli.

Novinarka Olja Bećković izjavila je da nije primetila neravnopravan položaj žena u Srbiji.

Novinarstvo to pobija, tu su žene dominantne i vode glavnu reč, od Brankice Stanković pa nadalje, nažalost nema nijedan tako jak muškarac u srpskom nivnarstvu, rekla je Bećković.

Ona je rekla da je vaspitana tako da je na pitanje kako se pravilno kaže, odgovor bio ‘pravilno je sve što zvuči dobro’.

Govoriti psihološkinja ili sutkinja za mene je skandal i kad bi B92 uvela to kao obavezu, tražila bih da se to ne odnosi na mene, rekla je Bećković.

Jezik sve dozvoljava

Lingvista Vlado Đukanović je istakao da u jeziku postoje sva moguća sredstva koja su dovoljna da sve što možemo reći u muškom rodu to možemo da kažemo i u ženskom.

Jezik ne pravi nikakve prepreke, njih prave ljudi, bez kojih jezika nema, rekao je on.

Uvek imajte na umu, ne možemo se vaditi na jezik i reći u jeziku to ne može, sve možete da kažete ako umete i ako za tim postoji potreba, naglasio je.

Glumica Mirjana Karanović ocenila je da su društva razvijena onoliko koliko su spremna da se suoče sa zadacima, koji su pred njima, da se sa tim izbore, a ne da se kaže “Alo, šta oće te žene više” i ocenila da je to u Srbiji ipak klasno i pitanje ljudskih prava.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović navela je da se ta NVO bavi odnosima u vojsci i policiji i došla do rezultata da su mnoge prepreke, koje su pred ženama, odnose i na muškarce.

Kad smo analizirali ko će od njih ići u mirovnu misiju ili naopredovati u službi, rekli su da žene imaju manje šanse, ali nismo sigurni ni koji bi muškarac išao, jer na kraju budu presudne političke veze i koliko ste dobri sa šefom, tako da je upravljanje ljudskim resursima katastrofalno i šteti jednima i drugima, zaključila je ona.

Podeli

Comments are closed.