Ambasador Žiofre: "Računamo na Srbiju"

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre predstavio je danas glavne nalaze Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji privrednicima u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.

Ambasador Žiofre istakao je partnerstvo u oblasti trgovine i investicija između Srbije i EU, pozvao na strukturne reforme kako bi se smanjio udeo države u ekonomiji i potreba za poboljšanjem stanja vladavine prava u celini.

Borba protiv korupcije i unapređeno pravosuđe, kao i reforme u sektoru javne uprave bili su od vitalnog značaja za poboljšanje investicione klime. On je istakao da je poslovna klima poboljšana već u izveštajnom periodu i da je to konstatovano u Godišnjem izveštaju.

„Srbija je između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti po ekonomskim kriterijumima. Država, međutim, zadržava snažan otisak u privredi, a privatni sektor je nerazvijen i opterećen slabostima u vladavini prava, posebno korupcijom i neefikasnošću pravosuđa, kao i u sprovođenju fer konkurencije. Znamo da investitori i privredni subjekti žele da Srbija ide ka Evropskoj uniji, da je zemlja dobro usidrena za jedinstveno tržište EU. Ovo je najbolji dokaz da su njihova ulaganja i napori da razviju svoje poslovanje zasnovani na čvrstim osnovama. Ruska agresija na Ukrajinu opterećuje svetsku ekonomiju, uključujući i Evropu, ali je takođe vratila proširenje u centar političke agende EU. Postoji prilika za Srbiju. Računamo na to da će se Srbija pridružiti ostatku Evrope u suprotstavljanju ruskoj agresiji na Ukrajinu.“

Izveštaj ističe određeni napredak u većoj nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa i borbi protiv korupcije, dok u medijima nije postignut napredak. On je takođe istakao da su potrebni dalji rad i politička posvećenost da bi se nastavile i produbile reforme i otklonili nedostaci.

Ambasador Žiofre istakao je da Srbija može da nastavi da se oslanja na EU:„Više od 60 odsto ukupne trgovine Srbije je sa EU koja godišnje daje Srbiji više od 200 miliona evra bespovratnih grantova za konkretne projekte. Posebno u svetlu energetske krize Srbija bi mogla da računa na EU jer sa skoro 50 miliona evra bespovratnih grantova EU finansira izgradnju gasnog interkonektora Srbija-Bugarska. To će pomoći Srbiji u diversifikaciji uvoza gasa i smanjenju energetske zavisnosti od Rusije.“

„Nesporno je da je Evropska unija strateški važan partner Srbije, pre svega, u poslovnom pogledu. Ništa ne povezuje Evropsku uniju i Srbiju tako dobro, snažno i kvalitetno, kao naše ekonomske veze, i zbog toga je privreda Srbije iskreno zainteresovana za ubrzanje procesa pristupanja Evropskoj uniji“, istakao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS.

Vesović je naglasio da je izuzetno važno, posebno u aktuelnoj globalnoj krizi energenata, to što je Srbija prošle godine otvorila Klaster 4 koji se tiče „zelene“ ekonomije i energetske tranzicije i najavio da će Privredna komora Srbije u narednom periodu predstaviti Deklaraciju „Zelena transformacija srpske privrede u 10 tačaka“.

Govoreći o napretku Srbije po pitanju regionalne saradnje, ukazao je na značaj Inicijative „Otvoreni Balkan“ i njene benefite na privredu regiona, ali i naglasio da privreda Srbije zahteva od EU da se uključi u rešavanje problema dugog zadržavanja kamiona na graničnim prelazima ka Uniji.

Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, istakla je da Izveštaj EK pokazuje da je Srbija ostvarila napredak u oblastima koji su ključni i za privredu, oblasti pravosuđa i borbi protiv korupcije, te da Izveštaj jasno poručuje da je postignut snažan napredak srpske ekonomije.

Joksimović je rekla i da je Evropska komisija donela odluku da odobri paket mera za Zapadni Balkan u energetskom sektoru kojim će se finansirati energetska stabilnost, bezbednost i diversifikacija snabdevanja energentima. Pored toga, kroz Evropski investicioni plan, Evropska unija podržava tranziciju ka zelenoj energiji, održivoj ekonomiji i projektima iz oblasti životne sredine.