Pravosudne reforme su važne za građane Srbije jer će doneti nezavisnije sudstvo i samostalnije tužilaštvo, a vladavina prava ostaje osnovni stub evropskih intgracija Srbije, poručio je na završnoj javnoj raspravi povodom seta pravosudnih zakona ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre.

“Implemntacija zakona biće fokus Evropske unije, a njihova puna primena doneće i napredak Srbiji u poglavljima 23 i 24. Očekujemo i da Srbija usvoji preporuke koje je Venecijanska komisija dala na predloge ovih zakona, kako bismo mogli da kažemo da su zakonska rešenja u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i praksama”, rekao je ambasador Žiofre.

Ambasador EU je dodao i da je Venecijanska komisija navela da je za stvarnu promenu potrebna i promena političke i pravne kulture, a primarnu odgovornost imaju politička i sudska vlast, dok organizacije civilnog društva i građani takođe igraju važnu ulogu.

“Ukoliko reforme budu sprovedene na pravi način, najviše koristi će imati građani i ekonomski subjekti, a pozivamo čitav pravosudni sistem da prihvati promene koje treba da donesu veću nezavisnost sudijama i tužiocima”, poručio je šef Delegacije EU u Srbiji.

Ministarka pravde Maja Popović, koja je i vodila čitav proces izmene pravosudnih zakona i javnih konsulatacija, rekla je da će nova zakonska rešenja doneti ambijent u kom će svaki građanin moći da ostvari svoja prava pred pravosuđem koje je oslobođeno od političkog uticaja.

“Želeli smo da proces bude transparentan i inkluzivan. Venecijanska komisija je dala pozitivno mišljenje uz određene preporuke koje ćemo mi prihvatiti. Naša namera je da osnažimo pravosudni sistem i da time ispunimo i obaveze koje smo preuzeli u procesu evropskih integracija”, poručila je Popović.

Ministarka evropskih integracija u Vladi Srbije Tanja Miščević podsetila je da će se usvajanjem set pravosudnih zakona ispuniti veliki deo prelaznih merila iz Poglavlja 23, ali i da predstavljaju važan korak ka uspostavljanju stabilnih demokratskih institucija, što i jeste suština procesa evropskih inetgracija.

“Svesni smo da je vladavina prava osnovni i prvi uslov za napredak u procesu pristupanja EU. Moramo da radimo na promeni svesti ljudi, ali i na drugim pitanjima iz oblasti vladavine prava, kao što je Strategija za borbu protiv korupcije, izrada seta medijskih zakona i implementacija Medijske strategije, ali i zaštita osnovnih prava”, navela je Miščević.

Šef kancelarije Saveta Evrope Tobijas Flesenkemper kazao je da su planirane reforme veliki korak koji zahteva transformaciju čitavog društva, a ne samo zakona.

“Transformacija je započeta još 2003. godine kada se Srbija priključila Savetu Evrope i kada se opredelila da dostigne evropske standarde. Venecijanska komisija je prepoznala da su ustavne promene održane u konstruktivnoj atmosferi i da je postojao dijalog između ključnih aktera”, naveo je Flesenksemper.

Proces javnih konsultacija povodom seta pravosudnih zakona održan je u okviru projekta “EU za podršku reformi pravosuđa”, koji u Srbiji od 2022. godine sprovode Savet Evrope i Evropska unija.