Evropska investiciona banka (EIB) je odobrila kredit od 100 miliona evra za unapređenje funkcionisanja navigacije na unutrašnjim plovnim putevima duž Dunava i Save u okviru Transevropske saobraćajne mreže odnosno prioritetnog projekta Rajna/Meza-Majna-Dunav. Kredit će olakšati prelazak sa drumskog na vodeni saobraćaj. Time će biti unapređene usluge koje koriste akteri u lokalnim i regionalnim industrijama kao i oni u poljoprivrednom sektoru, a biće podržani i ekonomski rast i zapošljavanje. Investicije će poboljšati veze između evropskih zemalja i regionalnu saradnju.

Počev od 2019, u niz različitih projekata će biti uloženo ukupno više od 200 miliona evra. To obuhvata izgradnju terminala za opšti i rasuti teret u luci u Smederevu, mrežu hidrometeoroloških stanica duž Save i Dunava, rehabilitaciju brodskih prevodnica te uklanjanje olupina iz Drugog svetskog rata iz Dunava nedaleko od luke u Prahovu. Unutrašnji vodeni saobraćaj u Srbiji od 2010. beleži rast od 11 odsto godišnje.

Investicije u unutrašnje plovne puteve u Srbiji se finansiraju grantom vrednim 11,4 miliona evra Evropske komisije u okviru Instrumenta za povezivanje Evrope kojim se sufinansira rehabilitacija brodske prevodnice Gvozdena kapija 1. Osim toga, iz budžeta Srbije će biti finansiran i grant za tehničku pomoć u okviru Inicijative za ekonomsku otpornost EIB-a.

Ugovor o kreditu su potpisali ministar finansija Srbije Siniša Mali i šef odeljenja za Sloveniju, Hrvatsku i Zapadni Balkan Evropske investicione banke Mateo Rivelini u prisustvu ambasadora Evropske unije u Republici Srbiji Sema Fabricija i zamenika premijera i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović.

Potpredsednik EIB-a Dario Skanapieko, nadležan za operacije EIB-a na Zapadnom Balkanu, izjavio je: „Kao banka Evropske unije, EIB ulaže u Zapadni Balkan preko 40 godina, donoseći ekspertizu, finansijske instrumente i posvećenost rešavanju dugoročnih potreba u oblasti infrastrukture od ključnog značaja. Kredit koji je danas potpisan je još jedan primer veoma uspešne saradnje sa Republikom Srbijom. Verujem da će ovaj projekat doneti ekonomske prednosti zemlji i njenim građanima te da će postaviti temelje za dalja ulaganja u ovom sektoru.“

Nakon svečanosti potpisivanja, ministar finansija Siniša Mali, rekao je: „Luke, plovni putevi, inteligentni transportni sistemi kao i razvoj kopnene infrastrukture, doprinose ekonomskom napretku Srbije. Zato je unapređenje rečnog saobraćaja od presudnog značaja za Republiku Srbiju. Ovo je kapitalna investicija koja bi trebalo da doprinese razvoju luke Smederevo budući da će kapaciteti terminala za opšti i rasuti teret biti povećani. Planirani su i radovi na Gvozdenoj kapiji 1 na Đerdapu kao i dvema brodskim prevodnicama na ključnim lokacijama na rekama Sava i Dunav. Kraći i bolji plovni putevi će omogućiti da roba proizvedena u Srbiji na brži, jednostavniji i jevtiniji način stigne do potrošača u Evropi što će se dodatno odraziti na konkurentnost srpske privrede.“

Ambasador Evropske unije u Srbiji, Sem Fabrici, istakao je: „Ulaganja u infrastrukturu unutrašnjih plovnih puteva je prioritet za EU. Unija zbog toga obezbeđuje grantove u značajnim iznosima za sufinansiranje prioritetnih investicija putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Ti grantovi iznose oko 150 miliona evra godišnje, što znači da će u periodu između 2014. i 2020. dostići preko milijardu evra. Srbija ima veliku šansu da dobije značajan deo ovih sredstava ukoliko su projekti spremni za izvođenje. Upravo zbog toga moramo da radimo zajedno već od ranih faza pripreme projekata baš kao što je to bio slučaj sa projektom infrastrukture unutrašnjih plovnih puteva.“

Zamenik premijera i ministar građevinartva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, Zorana Mihajlović, podvukla je: „Uz pomoć Evropske investicione banke, Vlada Srbije će uložiti preko 200 miliona evra u razvoj infrastrukture rečnog saobraćaja u narednih pet godina. Srbija nikada nije ovoliko ulagala u sektor vodenog saobraćaja, a ova investicija predstavlja jednu od najvećih investicija na Dunavu u Evropi u poslednjih 15 godina. Cilj nam je da u potpunosti  integrišemo unutrašnje plovne puteve Srbije u evropsku saobraćajnu mrežu. Očekujem da se zahvaljujući ovim investicijama učešće plovnih puteva u transportu roba udvostruči u narednih pet godina.“

EIB je vodeći međunarodni investitor na Zapadnom Balkanu gde je aktivan od 1977.  Banka je od 2007. finansirala projekte čija je ukupna vrednost blizu osam milijardi evra. Osim kontinuirane podrške za izgradnju i unapređenje javne infrastrukture, EIB je od 2010. proširio svoj rad na Zapadnom Balkanu na niz novih oblasti poput zdravstva, istraživanja i razvoja, obrazovanja te malih i srednjih preduzeća. Saobraćaj je daleko najveći sektor u koji Evropska investiciona banka ulaže od svog osnivanja. EIB je u proteklih 10 godina u EU uložio preko šest milijardi evra u morske i unutrašnje plovne puteve, od čega je u potonje uloženo 250 miliona. Projekat za koji je danas potpisan kredit, prvi je koji se sprovodi u ovom sektoru izvan EU.