Obnovljivi izvori energije su pre svega – izvori energije. Ova činjenica se često zanemari kada su u pitanju ovi izvori energije. U Srbiji, pa i u Evropskoj uniji, na njih se često gleda kao na modni detalj, stav, izum poludelih hipika, zaveru energetski siromašnih zemalja koje žele svo fosilno gorivo za sebe, zaveru energetski bogatih zemalja koje žele svo fosilno gorivo za sebe i tako dalje i tome slično.

Kakav izvor energije predstavljaju obnovljivi izvori energije zapravo? Kako koji,  kako gde  i kako kad, bi bio odgovor koji je najpribližniji tačnom i koji ostavlja ušančene tabore sa obe strane linije razgraničenja poprilično nezadovoljnim. Pre svega oni su obnovljivi, sto podrazumeva da se obnavljaju brzinom kojom se i troše. A neki, kao što je biomasa, nekada nisu ni to, ako se ne koriste na odgovarajući način.

Kada uživamo u prvim toplim proletnjim danima koristimo obnovljive izvore energije na najjednostavniji mogući način i upijamo toplotnu energiju sunca direktno bez pretvaranja.

Moderno društvo je međutim zasnovano na dostupnosti energije sada i ovde, bez obzira kada i gde. Ta potreba uslovljava da energju koristimo u oblicima koji su pogodni za prenošenje, ili za čuvanje. Tehnologija kojom se energija iz ovih izvora pretvara u pogodne oblike je dugo godina bila skupa ili neefikasna ili oboje. Danas, medjutim to nije više nužno slučaj.

Danas, takođe znamo da na drugom tasu vage koja meri šta je bolje, onom na kome se nalaze fosilna, neobnovljiva goriva,  države gurkaju tas , stvarajući okvire u kome se troškovi vezani za eksploataciju ili vezani za štetne posledice po zdravlje koje nastaju usled korištenja ovih goriva ne vide odmah. Tako nastaje okvir u kome je odluka koji izvor energije koristiti jos složenija nego sto ona inače jeste i mogućnost greške postaje sve veća.  Donošenje ovakve odluke je najvažniji i najdalekosežniji korak energetske politike i trenutak kada se svi parametri uzimaju u obzir.

Korpus zakonodavstva Evroske unije u oblastima energetike, životne sredine i konkurentnosti, kada se dosledno sprovodi, može uspostaviti okvir u kome raste verovatnoća donošenja dobrih odluka. Greške načinjene u energetskoj politici koštaju mnogo i dugo traju. U Srbiji, energetika je ujedno i jedna od najvećih privrednih grana, svakako najveća kada su fizički parametri u pitanju uzevši u obzir obim iskopavanja lignita, a Srbija energiju troši neefikasno pa je važno da pri izborima koje pravimo u energetskoj politici ne činimo velike greške.

Kako više očiju bolje vide, prvi i najvažniji korak u potrazi za srećom u energetskoj politici je široko uključenje svake zainteresovane javnosti u najranijoj mogućoj fazi donošenja politike, svakako u fazi diskusije, odnosno pre nego što su napravljeni bilo kakvi izbori.  Pristup informacijama o životnoj sredini, učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine i pristup pravosuđu u vezi sa ovim pitanjima su garantovani Arhuskom konvencijom i direktivom Evropske unije kojom se operacionalizuju pojedine odredbe ove konvencije . Potpuna primena ovih prava u Srbiji još uvek nije zaživela, čime raste verovatnoća donošenja pogrešne energetske politike sa velikim posledicima po standard i zdravlje stanovništva.

Drugi presudan korak je upotreba svog raspoloživog znanja, nacionalnog i globalnog. Srbija je zemlja siromašna kvalitetnim gorivom, niskog životnog standarda, sa dobrom klimom, kvalitenom zemljom i relativno retkom gustinom naseljenosti, daleko od mora ali ispresecana rekama. Sve ove karakteristike jesu od značaja za energetsku politiku i utiču na to koje izvore energije koristiti i kako ih koristiti.

Robustno i efikasno!- treba da bude parola srpskih vitezova energetske politike, koju će oni uzvikivati vitlajući mačem promene. Kacige ove gospode moraju da imaju bežičnu vezu kako bi se svetsko znanje o najbolje dostupnim tehnologijama slivalo direktno u google naočare boraca za dostupnu energiju, pokazujući im koje su moderne tehnologije najefikasnije i čiji se sjaj neće istopiti kada zađe Sunce podsticajnih mehanizama koje država ili EU  daruje kako bi se pospešila upotreba nekih tehnologija. Ovo je naročito važno kako za deset ili dvanaest godina ne bi posmatrali energetske objekte napravljene na vatri javnih para kao sagorele ostatke istih, dok nas težinom svoje neefikasnosti drže na dnu. A državni prstić? Državni prstić budućnosti se odmakao od vage odluke , onemoćao je i čačka uši zviždućući i gledajući nezainteresovano na drugu stranu. Alternativno, pokazuje na nekog krivca koga kušaju na testu istine, bacajući ga u u vodu. Ako ispliva kriv je, a ako potone i udavi se, slava pravednima.

Eto, oni koji jos uvek čitaju tekst nisu naišli na odgovor šta sa obnovljivim izvorima energije u Srbiji i već znaju da ga neće ni naći. Ipak, moramo ustvrditi da njih u Srbiji ima. Oni već sada čine preko petine ukupne finalne potrošnje energije, većinom u obliku ogrevnog drveta i nešto manje kao električna energija proizvedena iz vode.

Srbija može i mora bolje i više budući da drugih izvora, osim lignita koji je i usud i gorivo, gotovo i nema. Srbija može svoje evropske ciljeve vezane za obnovljivu energiju da ispuni i premaši i sve to uz koristi u drugim oblastima. Ali ne ako preskače korake.

Srbija ima mogućnost da značajno unapredi i uveća korišćenje biomase. Ovo nikako ne znači da drugih obnovljivih izvora energije u Srbiji nema i da se ne mogu koristiti. Postavljanje prioriteta je međutim takođe važno kod donošenja politike. Korišćenje biomase, pre svega u obliku drvne sečke, najprostijem i najjeftinijem obliku, moguce je u obimu koji je toliko veliki da ga neću ni navesti. Procena tog obima treba da bude rezultat procesa koji je opisan u delu teksta koji ste već zaboravili. Samo takva procena može imati upotrebnu vrednost. Odemo li u šumu da gajimo održivo šumarstvo i beremo energiju, možemo se vratiti sa jeftinijom energijom, čistijom životnom sredinom, smanjenim trgovinskim deficitom, unapredjenim gazdovanjem šumama, ponekim radnim mestom i drugim nedrvnim šumskim proizvodima. Naravno, ako ne naletimo na četnike i partizane. Ili šumara. Ili ako ne zalutamo u oblaku pepela koje je  vetar razvejao sa deponija.

A u šumi budimo fini, odnosno pogledajmo kako to Finci rade i naučimo nešto.

Ne zaboravite: Robustno i efikasno! I pripazite na prstiće… Čekajte, još nešto da vam kažem: Čitajte i učite o energiji. To je patriotski. I evropski.

Aleksandar Macura je ekspert za pitanja energetike i član Tima Evropa.