Mariana Valtner iz Maglića svoje slobodno vreme uglavnom provodi pomažući drugim ženama kroz držanje časova pilatesa, kreativne radionice ili kroz spravljanje biljnih mešavina za reproduktivno zdravlje. Voli da posmatra kako žene iz njenog okruženja prave dubinske, pozitivne promene između kojih je i menjanje stava da je potrebno osetiti grč kada se ulazi među druge žene. To je predrasuda kojoj nije mesto u stvarnosti.
“Pomažem ženama jer volim taj osećaj deljenja, zajednice i s druge strane taj povratni osećaj svedočenja nečijeg rasta. Nije mi cilj da pomognem kratkoročno, nego da nekim svojim radom vidim da se dešavaju fenomenalne promene kod žena. Te promene su zaista duboke, menja se nešto što je u ženi četrdesetak godina bilo zatvoreno. Svi možemo da pomognemo nekome na bilo koji način. Svi smo tu da ojačamo jedni druge, na načine koji pobojšavaju ceo svet,” kaže Mariana.
Za Vas je briga o zdravlju na prvom mestu, a nema zdravih navika bez fizičke aktivnosti. Trčanje je bilo deo Vaše prirode. Sada držite časove pilatesa za žene u selu.
Držim časove pilatesa samo za žene. Bilo je par zainteresovanih muškaraca, ali jednostavno kažem – ne. Ja bih volela da se u toku vežbanja žene povežu i sa delovima tela koje nemaju muškarci. Tako da mogu slobodno da budu opuštene i da se smejemo.
Foto: SAnja Đorđević, Storyteller
Vežbajući jogu dugo, shvatila sam koliko je moćan taj nežan pristup ženi i koliko ne mora da boli da bi se došlo do određenog napretka. Onda sam to fantastično povezala i sa porođajem, rastom i jačanjem žene. Zato sam se odlučila za pilates. Mogu da modifikujem pristup vežbanju i mogu da dodajem elemente joge ili rehabilitacionih vežbi. A opet, s druge strane, da ne bude samo taj pristup da se oporavlja od nečega, nego da to bude preventivni, nežan način održavanja zdravlja žene.
Šta odlikuje pilates? Kako on izgleda? To nije samo vežbanje tela, mišića nego i disanja, smirenosti.
Pilates koji ja držim je neki moj miks. Žene koje dolaze kod mene znaju da određenim danima imamo nekih desetak minuta relaksacije uz terapeutske zvuke tibetanskih činija ili okeanskog bubnja.
Pričam im koliko je disanje bitno. Posmatram ih kako osvešćuju delove tela koji nisu bili osvešćeni. Primenjujem taj princip iz rehabilitacije da se disanje osvesti kroz 360 stepeni. Kada udahnemo ne osećamo samo pluća, čak je moguće da se oseti i karlično dno prilikom udaha.
Učim žene strpljenju. Stalno ponavljam da se ne nerviraju kada nešto ne mogu, kao recimo vežba koja se nekome čini banalna, poput dizanja palca na stopalu. Žena se nervira što ne može da ga podigne. Znam iz sopstvenog iskustva koliko za mesec dana može da se pokaže napredak. To ne mora da bude napredak od pet kila manje, ili manji obim, ali je napredak da žena vidi da može nešto što nije mogla pre mesec dana.
Profesionalno se bavite humanitarnim radom. Koliko motivišući, ali koliko i naporni mogu da budu ovakvi poslovi?
Prvo na čemu sam radila kada sam krenula da se bavim tim poslom jeste postavljanje granica. Jako je bitno, naročito u humanitarnom radu da osoba ne sagori, da se postave granice. Važno je da razdvojimo šta možemo da promenimo, a šta ne. Ponekad možda nekome delujem hladno.
View this post on Instagram
S obzirom na Vaš način razmišljanja, sigurno da je trebalo vremena da osvestite da nisu sve borbe Vaše.
Ta borba i dalje traje. Sva sreća, pa imam divnu porodicu koja me podržava. I ponekad kada se desi to preplavljivanje, naravno da me podsete da sam preuzela previše obaveza. Prva pomisao mi bude da nisam preopterećena i da ja to mogu. Onda stanim, udahnem, izdahnem i ponovo uspostavim listu prioriteta. Stvarno je ponekad teško ali ono što se ne može, treba odbaciti.
Reproduktivno zdravlje je i dalje tabu, naročito žensko reporoduktivno zdravlje. Zašto nam je stavljanje određenje teme u okvire tabua naš neprijatelj?
Živimo u super vremenu. Neke promene koje se dešavaju su sjajne. Istraživanja koja su rađena u fitnes industriji do 1999. godine su rađena na osnovu muškaraca. Nije se uzimalo u obzir žensko reproduktivno zdravlje i menstrualni ciklus. Nedavno su rađena istraživanja koja su to uzimala u obzir i gde se zaključilo da žena treba da prilagodi fizičko vežbanje svom menstrualnom ciklusu. Ono čemu svedočim je da pojedine žene ne ni ne umeju da imenuju delove svog tela.
Bavite se i biljem.
Za dva meseca postajem sertifikovani herbalista. Trenutno sam na obučavanju u Beogradu, gde učimo o fitoterapiji i vrlo se radujem tom koraku.
Prvo je nastala Veshta kutija – ljubav sebi. Napravljena je tako da žena u jednoj kutiji ima objašnjeno kroz šta prolazi za jedan mesec. Napravila sam čajnu mešavinu koja podržava žensko reproduktivno zdravlje. Završila sam kurs kako žena da održava zdravlje naparavanjem. Taj način je takođe tabu. U nekim člancima je izuzetno odbačen od ginekologa, a s druge strane postoje ginekolozi koji ga podržavaju. Postoje banje u Srbiji koje daju mogućnost naparavanja. To je praksa koja je drevna.
Organizujete i kreativne radionice za žene.
Radionice su mi najdraže jer upravo na njima prisustvujem najvećoj transformaciji žena. Ja ih zovem okupljanja. Na njima se žene koje se ne poznaju – povežu. To bude neki ručni rad, rad sa biljkama, ples, vez, crtanje. Da osvestimo da smo stvorene da stvaramo, da žena oseti slobodu da radi šta želi.
Najveća transformacija na okupljanjima je kad žena posle dva dana otvori sebe i kaže da je imala taj neki grč ulaska među žene. Najteže mi je kada se žena žene boji.
Čini mi se da su nam namestili kada su nam rekli da je žena ženi vuk, a u stvari nije.
Bila sam na jednoj fenomenalnoj radionici kod Kristine Vlaisavljević koja se bavi mitskim pričama i tradicijom, a na kojoj smo na kraju shvatile da postoji i pozitivan aspekt vuka. On je taj koji uvek čuva sa strane. Neka ostane da je žena ženi vuk. Neka budemo one vučice koje čuvaju. Da ne moram ja da te vodim za ruku, ali tu sam da ti čuvam leđa.
Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji pridružuje se globalnom pokretu u obeležavanju Međunarodnog dana žena, ističući važnost osnaživanja žena i postizanja punog uključivanja i ravnopravnosti polova u svim sferama društva. Ovaj sadržaj nastao je u koprodukciji sa EU info pointom Novi Sad koji je deo informacione mreže Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Autorke teksta: Ana Beređi, Sanja Đorđević (Storyteller)
