Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali uručio je šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasadoru Semu Fabriciju, Program ekonomskih reformi (ERP) koji sadrži detaljan prikaz strukturnih reformi koje Vlada Srbije planira da sprovede u naredne tri godine i deo je procesa evropskih integracija.
Ambasador Fabrici čestitao je Srbiji na ekonomskim rezultatima u 2020. godini, imajući u vidu teške okolnosti zbog pandemije koronavirusa i da postigne čak bolje rezultate od nekih članica Evropske unije.
„Ova godina bi trebalo da bude godina privrednog oporavka, uz nadu da ćemo uspeti da suzbijemo ovu strašnu pandemiju sa kojom smo suočeni. Evropska unija kao najveći trgovinski partner i investitor u Srbiji oseća posebnu odgovornost da pruži svu podršku još uspešnijem razvoju ekonomije Srbije“, rekao je ambasador Fabrici.
Šef Delegacije EU je dodao da je prošlog novembra Evropska komisija izdvojila devet milijardi evra bespovratne pomoći za Zapadni Balkan u okviru Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan.
„Imao sam sada priliku da razgovaram sa ministrom o brojnim prioritetnim projektima koji će se realizovati kao što je gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, železnički koridor 10, Auto – put mira kao i projekti koji se odnose na energetsku efikasnost“, istakao je ambasador Fabrici.
Prema njegovim rečima nastavlja se proces pristupanja EU, kroz strukturne reforme, čiji ključni deo je Program ekonomskih reformi, najvažniji ekonomski dokument, zahvaljujući kome treba da se poveća stopa privrednog rasta, konkurencija i da se stvore nova radna mesta.
„Kao što sami znate digitalna i zelena agenda su ključni prioriteti koji će pogurati proces ekonomskog napretka“, zaključio je ambasador Fabrici.
Program se usvaja svake godine za naredni trogodišnji period i sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike. Reforme bi trebalo da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, ubrzanju privrednog rasta, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana.
„Vlada Republike Srbije je 28. januara ove godine usvojila Program ekonomskih reformi za period od 2021. do 2023. godine. Reč je o najvažnijem dokumentu u ekonomskom dijalogu sa članicama Evropske unije i Evropskom komisijom. Na ovom dokumentu smo dugo radili. Ovo je već sedmi ciklus njegove izrade“, izjavio je ministar Mali prilikom predaje dokumenta, uz komentar da je dokument svake godine sve teži i obimniji.
Prema njegovim rečima, reformama je obuhvaćeno osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge, poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija, reforme u oblasti ekonomskih integracija, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i inkluzija.
