Reforma u Srbiji ima za cilj stvaranje javne uprave koja građanima pruža visokokvalitetne usluge, koristi privredi i pozitivno utiče na životni standard građana.
„Evropska unija podržava napore Vlade Srbije da delotvorno sprovodi svoje strateške i planske dokumente u oblasti reforme javne uprave, u korist pre svega građana Srbije koji žele da vide konkretne rezultate te reforme. Građani Srbije zaslužuju da imaju modernu, efikasnu, transparentnu i profesionalnu javnu upravu, a to je i naše očekivanje od buduće članice Evropske unije“, rekla je zamenice šefa Delegacije EU u Srbiji Plamene Halačeva, prenosi Danas.
Dodala je da će Evropska unija nastaviti da pruža Srbiji stručnu i finansijsku podršku u ovom procesu.
„Zbog toga su Srbija i EU nedavno potpisale sporazum o novom paketu bespovratne pomoći EU u iznosu od preko 162 miliona evra, koji uključuje i iznos od 30 miliona evra namenjen sektorskoj budžetskoj podršci, konkretno reformi javne uprave. Ova sredstva treba da doprinesu sprovođenju konkretnih reformskih mera u periodu 2023-2025“, istakla je Halačeva.
Sektorska budžetska podrška je jedan od najvažnijih instrumenata koje Srbija koristi u procesu pristupanja EU, i do sada je, u okviru prvog instrumenta te podrške, povučeno 80 miliona evra bespovratnih sredstava, a nova tranša iznosiće 30 miliona evra, takođe bespovratnih sredstava, izjavila je v.d. pomoćnice ministra državne uprave i lokalne samouprave Mila Stanković, prenosi Danas.
Ona je istakla da počinje implementaciju drugog instrumenta Sektorske budžetske podrške, što znači da ispunjavanjem kriterijuma predviđenim u strateškim dokumentima, dokazivanjem EU napretka koji je napravljen, Srbija ima mogućnost da povuče još novca, što je direktna podrška republičkom budžetu.
Ti kriterijumi su, kako je objasnila, vrlo striktni i unapred propisani.
„Radi se o generalnim kriterijumima i tu se prvenstveno misli na napredak u sprovođenju reforme javne uprave, reforme javnih finansija kao i transparentnosti budžeta i stabilnosti makroekonomske politike. To su četiri generalna i najvažnija esencijalna kriterijuma koje dokazujemo u procesu izveštavanja Evropske komisije o napretku koji smo učinili“, kazala je Stanković.
Kako je dodala, Srbija je obavezna da na godišnjem nivou izveštava Evropsku komisiju o napretku koji je učinjen i da na bazi samoprocene o tom napretku podnosi finansijski zahtev.
„Naravno, EU to ne prihvata zdravo za gotovo nego nas očekuje i misija procene gde mi zajednički sa partnerima iz Evropske komisije prolazimo kroz vrlo sveobuhvatan proces dokazivanja navoda koje smo dostavili u okviru samoprocene i tek kada se ti navodi verifikuju EU odobrava direktno plaćanje budžetu Republike Srbije“, rekla je Stanković. Na pitanje kakva su iskustva kada je reč o prethodnoj fazi izveštavanja EU, ona je kazala da nije bilo jednostavno.
„Bila je to zaista za nas ozbiljna vežba, za celu administraciju, ne samo za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, imajući u vidu da sa nama u ovom procesu učestvuju sve relevantne partnerske institucije. Tu prvenstveno mislim na Ministarstvo finansija, Ministarstvo za evropske integracije, Generalni sekretarijat vlade, Služba za upravljanje kadrovima, Nacionalne akademije za javnu upravu“, kazala je Stankovićeva.
Od povučenih 80 miliona evra u budžet je uplaćeno 63 miliona, a preostalih 17 miliona je iskorišćeno za projekte tehničke podrške, neophodnih za uspostavljanje sistema za praćenje, za monitoring, za izveštavanje.
„Imajući u vidu da nova Strategija reforme javne uprave menja fokus ka građanima, pre svega na kvalitet usluga, na transparentnost, na odgovornost, očekujemo da nam ovaj instrument pomogne da za jedno tri do četiri godine zaista možemo i pred građane da izađemo sa ozbiljnim rezultatima u ovoj oblasti“, rekla je Stanković.
Ukazala je da sredstva koja se direktno uplaćuju u budžet Srbije predstavljaju na neki način nagradu Evropske komisije za ono što je do sada sprovedeno, dok su projekti tehničke podrške, koje sprovodi Delegacija EU, direktno ugovoreni i administracija od njih ima podršku u smislu ekspertske podrške.
Evropska unija pomaže Srbiji kroz razvoj elektronskih portala i servisa koji su u osnovi efikasnog funkcionisanja javne uprave. EU je pomogla u uspostavljanju eUprave stvaranjem institucionalnih preduslova, donacijom opreme, stvaranjem centralizovanih registara baza podataka i razvojem samog portala eUprava. Samo za razvoj portala za Javne nabavke EU je obezbedila 3,2 miliona evra bespovratnih sredstava.
Srbija je do sada iz evropske kase dobila skoro 4 milijarde evra bespovratne pomoći, a od toga samo za reformu javne uprave 215 miliona evra. Godišnje se iz pretpristupnih IPA fondova slije oko 200 miliona evra za upravljanje javnim finansijama i unapređenje rada lokalnih samouprava i nezavisnih institucija. Reforma javne uprave je jedan od najvažnijih elemenata procesa pristupanja Srbije EU, a tokom 2014. je stavljena i u prvi plan pregovora. Moderna i profesionalna javna uprava je ključni element za svaku zemlju članicu EU kako bi se efikasno sprovodili zakoni i kako bi se transparentno upravljalo sredstvima iz fondova EU.
Pročitajte još:
https://europa.rs/otvorena-eu-nedelja-mogucnosti-novih-162-miliona-evra-bespovratne-pomoci-2/
https://europa.rs/ulaganjem-u-zaposlene-do-efikasnije-javne-uprave/
https://europa.rs/prvo-te-pitaju-zasto-to-ucis-a-kasnije-kako-si-to-naucio/
https://europa.rs/podrska-eu-srbiji-80-miliona-evra-za-unapredenje-javne-uprave/
