Privredni rast u Evropskoj uniji ima koristi od povoljnih uticaja na privredu. Prema prolećnoj ekonomskoj prognozi za 2015. Evropske komisije ti kratkoročni činioci podstiču inače blagi ciklični rast u EU.
Privrede u Evropi istovremeno imaju koristi od brojnih pozitivnih činioca: cene nafte i dalje su relativno niske, globalni rast je stabilan, nastavlja se depresijacija evra, a podrška su im i ekonomske politike u EU.
U monetarnom smislu, kvantitativno popuštanje Evropske centralne banke bitno utiče na finansijska tržišta te doprinosi nižim kamatnim stopama i očekivanom poboljšanju uslova kreditiranja. S obzirom na to da je opšti pristup fiskalnoj politici u EU uglavnom neutralan, tj. nema zatezanja niti popuštanja, i fiskalna politika povoljno utiče na rast. Sprovođenje strukturnih reformi i Investicioni plan za Evropu bi trebalo da vremenom počnu da donose rezultate.
Stoga se u 2015. očekuje realni rast BDP-a za 1,8 odsto odnosno 1,5 odsto u evrozoni, što je za 0,1 odnosno 0,2 procentnih poena više od predviđenog pre tri meseca. Komisija za 2016. predviđa rast od 2,1 odsto u EU i 1,9 odsto u evrozoni.
Rastu BDP-a najviše doprinosi domaća potražnja, uz očekivani ubrzani rast privatne potrošnje u ovoj godini i oporavak ulaganja u sledećoj.
Potpredsednik Komisije nadležan za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis je izjavio: „Oporavak evropskih privreda uzima zamah. Iako su ovi podaci ohrabrujući, moramo da osiguramo da taj oporavak bude trajan, odnosno održiv. To se može postići primenom pristupa koji obuhvata tri prioriteta, a uz podršku na nivou EU: strukturne reforme, pojačano ulaganje i podsticanje fiskalne odgovornosti, uz istovremeno prevazilaženje izazova specifičnih za pojedine države članice. Strateške preporuke za svaku članicu ponaosob koje će Evropska komisija predstaviti sredinom maja još jedan su važan korak u pretvaranju pomenutog pristupa u konkretne politike koje podstiču rast.”
Komesar za ekonomska i finansijska pitanja, oporezivanje i carine Pjer Moskovisi je izjavio:„Evropska privreda prolazi kroz najvedrije proleće u proteklih nekoliko godina, pri čemu na pozitivna kretanja utiču kako spoljni faktori, tako i političke mere koje sada počinju da daju plodove. No potrebno je još rada kako bismo osigurali da se ovaj oporavak i nastavi. Sprovođenje investicija i reformi te nastavak odgovornih fiskalnih politika ključni su za postizanje trajnog rasta i zapošljavanja koji su Evropi potrebni.”
Privredni rast nije jednak u svim državama članicama
Predviđa se da će sve države članice EU osetiti ove povoljne uticaje. No, koliko će svaka privreda od njih imati koristi, zavisiće od njene osetljivosti na niže cene nafte a naročito depresijaciju evra. Kvantitativno popuštanje ECB-a će verojatno snažnije uticati na zemlje sa nekada strogim uslovima kreditiranja. U nekim državama članicama, međutim, taj pozitivni učinak kvantitativnog popuštanja na bankovno kreditiranje može biti smanjen zbog relativno slabog zaštitnog sloja kapitala i visokog nivoa nerealizovanih zajmova.
Rast inflacije krajem ove godine
Očekuje se da će inflacija tokom prve polovine 2015. i dalje biti približna nuli, uglavnom zbog pada cena energenata. Ipak, potrošačke cene bi trebalo da porastu u drugoj polovini godine i još više u 2016, kao posledica povećanja domaće potražnje i smanjenja proizvodnog jaza te smanjenih učinaka nižih cena robe i rasta uvoznih cena koji su podstaknuto depresijacijom evra. Očekuje se rast godišnje inflacije u EU i evrozoni sa 0,1 odsto ove godine na 1,5 odsto u 2016.
Tržišta rada polako se oporavljaju
Snažnija privredna aktivnost ima pozitivan učinak na rast zaposlenosti, dok je nezaposlenost, iako beleži trend smanjenja, i dalje visoka. Ove godine očekuje se da će se nezaposlenost smanjiti na 9,6 odsto u EU odnosno na 11 odsto u evrozoni kada se poboljšanja na tržištu rada prošire na sve sektore. Budući da se u 2016. očekuje još snažniji privredni rast, taj trend bi trebalo da se nastavi, pogotovo u državama koje su nedavno sprovele reforme tržišta rada. Tako se očekuje da će se u 2016. nezaposlenost smanjiti na 9,2 odsto u EU odnosno na 10,5 odsto u evrozoni.
Nastavlja se smanjenje budžetskih deficita
Fiskalni izgledi u EU i evrozoni su sve bolji zahvaljujući merama prilagođavanja koje su sprovedene poslednjih godina, snažnijoj privrednoj aktivnosti i nižim kamatnim stopama na javni dug. Čak i uz uglavnom neutralnu fiskalnu politiku, očekuje se da će se u EU udeo duga u BDP-u smanjiti sa 2,9 odsto u 2014. na 2,5 odsto u ovoj godini i 2,0 odsto u sledećoj, dok je u evrozoni predviđeno smanjenje sa 2,4 procenta u 2014. na 2,0 odsto u 2015. i 1,7 odsto u 2016. Očekuje se da je u oba područja udeo javnog duga u BDP-u doživeo svoj vrhunac u 2014. te bi trebalo da se u ovoj i sledećoj godini smanji; prema predviđanjima, u 2016. će iznositi 88 odsto u EU odnosno 94 odsto u evrozoni.
Rizici povezani s ekonomskim izgledima uglavnom su uravnoteženi
Nivo nesigurnosti u pogledu ekonomskih izgleda i dalje je visok, ali se čini da su opšti rizici povezani sa njima uglavnom uravnoteženi.
Rast BDP-a mogao bi da bude veći od očekivanog ako se povoljni uticaji produže ili se pokažu snažnijim nego što je to bilo predviđeno. Međutim, rast BDP-a mogao bi biti razočaravajući ako geopolitičke napetosti narastu ili ako dođe do poremećaja na finansijskim tržištima, primera radi, usled normalizacije monetarne politike u Sjedinjenim Američkim Državama. Rizici u pogledu inflacijskih izgleda smanjili su se kao odgovor na kvantitativno popuštanje ECB-a i povećanje izgleda za rast.
Kontekst
Ova prognoza se zasniva na nizu spoljnih pretpostavki u pogledu kursnih i kamatnih stopa te cena robe. Prikazane cifre su odraz tržišnih očekivanja koja proizlaze sa tržišta izvedenica u vreme izrade prognoze, a u obzir su uzeti svi relevantni raspoloživi podaci i činioci, uključujući pretpostavke o državnim politikama, do 21. aprila 2015. Uvrštene su samo politike koje su uverljivo najavljene i potkrepljene dovoljnim brojem pojedinosti, a u projekcijama se ne pretpostavljaju njihove promene.
Komisija će privrednu prognozu ažurirati u novembru.
Tabele i više o ovome možete pročitati ovde.
Za dodatne informacije:
Evropska ekonomska prognoza – proleće 2015, ovde
Prolećna ekonomska prognoza – web-stranica
Pratite GD ECFIN na Twitteru: @ecfin
Potpredsednik Dombrovskisa na Twitteru: @VDombrovskis
Pratite komesara Moskovisija na Twitteru: @Pierremoscovici
