Finale Evropske škole debate, u kojoj su učestvovali srednjoškolci iz gradova širom Srbije, održano je 24. maja u skupštini Srbije koja je poslužila kao poprište diskusije sa temom da li Evropska unija treba da usvoji višebrzinski pristup razvoju.

Četvrta po redu Evropska škola debate, u organizaciji EU info centra i NVO Otvorena komunikacija, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, okupila je srednjoškolce, od 15 do 18 godina, koji žele da saznaju više o procesu evropskih integracija i provere sopstvene veštine debatovanja.

Evrospka škola debate – Od Beograda do ostatka Srbije

Tokom četiri godine, projekat Evropska škola debate je proširen sa sprovođenja samo u Beogradu i okolini na celu Srbiju: učenici iz 38 gradova i naselja od severa do juga zemlje učestvovali su u projektu.  Ukupno, održano je 76 pripremnih radionica i 21 kvalifikaciona debata u 13 gradova. Kako je Srbija napredovala ka EU, tako je i Evropska škola debate napredovala; Tim Evropa Srbija, mreža nacionalnih eksperata koji se bave politikama EU, a čiji su članovi bili predavači, bio je vredan izvor informacija o uniji.

Na poslednjem skupu, Evropska škola debate sakupila je 70 srednjoškolaca iz 23 naselja i grada uključujući Beograd, Niš i Novi Sad. Od novembra 2016. godine, oni su sticali znanje o evropskim integracijama i debatnim veštinama, pod vođstvom članova Tima Evropa Srbija i vičnim debaterima iz organizacije Otvorena komunikacija.

Učenici su učestvovali u javnim debatama u nekoliko gradova pre nego što se šest finalista srelo u debati pod nazivom „Da li Evropska unija treba da usvoji višebrzinski pristup razvoju” ili stvari treba da ostanu onakve kakve su.

EU u budućnosti: jedna ili više brzina?

Učesnici su podeljeni u dva tima – tim „Vlada” koji je zagovarao dvo- ili višebrzinski pristup i „Opozicija” koji smatra da izmene postojećeg stanja nisu potrebne. Dve ekipe su slušale argumente protivnika pred tročlanim žirijem i publikom koju su činili njihovi vršnjaci, polaznici Evropske škole debate.

Tim „Vlade”, u kom su bili Jovana Tešić iz Novog Sada, Nina Stojanović iz Beograda i Marija Jovanović iz Medveđe, zastupao je ideju da bi podela unije u manje blokove, što bi bio direktan ishod višebrzinskog pristupa, bila od koristi svim članovima unije, kako bogatima, tako i onima slabije razvijenim.

Takođe, istakli su da je dublja integracija unije moguća, te da je višebrzinsko povećanje legalno prema Lisabonskom sporazumu. Takođe su rezonovali da bi višebrzinski pristup razvoju, prilagođen nivou razvoja svake grupe zemalja, svakako smanjio evroskepticizam.

Tim „Opozicija”, u sastavu Aleksandra Stamenković iz Niša, Danilo Mladenović iz Beograda i Sonja Jovičić iz Novog Sada, tvrdio je suprotno: da će EU, ako ne može da se ponaša kao jedan entitet, izgubiti na značaju na globalnoj sceni, da će „višebrzinski” pristup otežati proces donošenja odluka na nivou EU, da bi evroskepticizam porastao i ograničio povećanje unije.

Verujemo da je povećanje bitnije od dublje integracije, rekli su oni i kao primer naveli zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i trenutni problem sankcija prema Rusiji: rezonovali su da, ukoliko se usvoji višebrzinski pristup, različite države članice bi mogle da zauzmu različite stavove, što dokazuje da bi višebrzinski pristup imao negativne efekte po uniju.

Tročlani žiri u kom su bili potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković, aktuelna svetska prvakinja u debati Teodora Rešetar i vođa tima EU info centra Ljubica Marković, složio se da su oba tima izuzetno dobro pripremljena i da su odlično nastupali, ali je ipak presudio u korist tima „Vlade” sa 2:1 glasova.

Potpredsednik parlamenta Vladimir Marinković rekao je da je skupština Srbije već godinama domaćin debatnih finala i da podržava projekat koji daje rezultate. On je izrazio nadu da će neki od debatera postati budući poslanici i čestitao svim učesnicima na izuzetno uspešnom nastupu, jer je, kako je rekao, „sa 18 godina debatovati o Ukrajini i zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici”, impresivno i mnogo govori o učesnicima.

Sticanje znanja o budućnosti

Nakon debate, učenica treće godine Jovana Tešić iz Novog Sada, članica pobedničkog tima, izjavila je za FoNet da su ona i njene kolege puno naučili, ne samo o debatovanju, već i o javnom govorništvu i odgovaranju na pitanja o problemima s kojima će se nositi kasnije u životu.

Nina Stojanović iz pobedničkog tima je rekla da su svi učesnici „stekli nova znanja i podrobno se pripremili za finale.” „Najvažnije je da nova znanja možemo da primenimo u životu. Nesumnjivo je da su veštine debatovanja važne, to jest, da ih možemo koristiti bez obzira kojim ćemo se poslom baviti,” rekla je ona.

„Kad vidimo mlade ljude, od 17 ili 18 godina, koji su budućnost političkog, ekonomskog i kulturnog života naše zemlje, to motiviše nas, političare da se još više uključimo u rad s mladima,” rekao je potpredsednik Marinković tokom neformalnog skupa sa debaterima nakon fotografisanja u sali Narodne skupštine.

Video snimak debate je dostupan na: https://www.youtube.com/watch?v=u0ZkV-u5X4I

Tema debate je izabrana kao odraz šezdesetogodišnjice Rimskih ugovora, a sama debata je deo kampanje usmerene na mlade koju vodi EU info centar uz podršku EU Delegacije u Srbiji, a koja je trajala od kraja marta do kraja maja 2017. (za detaljnije informacije o kampanji pogledajte: www.euinfo.rs).