Jovana Jovančić
Kafa u Berlinu, “Opel” u Beču
Dok sam zadubljena u notes pravila plan snimanja za to jutro u Berlinu, u okviru projekta “Medijske posete Evropskoj uniji”, iznenadila me ruka mlade devojke koja je pažljivo i s osmehom na licu, na moj sto u hotelu “Ramada” spustila kafu. Baš je bila mlada, govorila je odličan engleski i kratko mi je potvrdila: “pre podne ovde radim na praksi, a popodne idem u ugostiteljsku školu”. To se u praksi evropskih zemalja zove “sistem dualnog obrazovanja” i to je bila moja tema na ovom putu u organizaciji Delegacije EU u Srbiji.
U Nemačku sam krenula sa idejom da upoznam najpre osnovno obrazovanje, sistem srednjeg obrazovanja i buđenje svesti kod mladih o tome koliko je važno podsticati zanate. Bila mi je namera da uporedim sa obrazovnom praksom u Srbiji da uvidim koje greške mi pravimo i kako zaista iskoristiti nečije dugogodišnje iskustvo i mladima obezbediti posao.
Međutim, nije me dualno obrazovanje i njegovi neverovatni efekti, jedino oduševilo. Na mene je najjači utisak ostavilo pravo na različitost. Svuda prisutna mogućnost ostvarivanja prava da drugačije mislite, da drugačije izgledate, volite, da se drugačije odevate i ponašate – a da pri tom niste predmet osude ili odbacivanja. I tako je od najranijeg uzrasta.
U anketi za TV Prva koju sam radila sa studentima saznala sam da u toj zemlji nije važno, barem ne koliko u Srbiji jeste, koliko novca i kilograma imate, koji automobile vozi vaš otac i čime se dečko ili muž bave. Kada ste tako vaspitani, kad odmalena prihvatate ljude koji su drugačiji – onda vam i zanat ne deluje kao poniženje već kao prilika da se obučite i počnete da zarađujete i živite dobro. Posebno mladi u Nemačkoj, obrazujući se uporedo sa sticanjem poslovne prakse, postaju brže samostalni i preuzimaju život u “svoje ruke”.
To je sigurno jedan od razloga što su zanati i dalje veoma popularni u jednoj od najmoćnijih zemalja u Evropi. Odlične mogućnosti zapošljavanja, otvaranje perspektive dodatnog obrazovanja, sticanje osećaja samostalnosti – i brojne druge stvari, u ovom trenutku nedostaju mladima u Srbiji.
Pored toga, u Berlinu sam upoznala i alternativni način na koji se deca obrazuju poznatiji kao Waldorfshule. Reč je o pravcu koji, umesto mehaničkog učenja navodi decu na razmišljanje i zaključivanje. Dopušta im veću kreativnost u radu i načinu na koji se obrazuju. Tako će, ukoliko žele da ih nauče biologiji, profesori izvesti decu u prirodu i pokazaće im šta je fotosinteza, odnosno kako se ona odvija. O domaćim životinjama neće učiti iz knjige već će ih uživo upoznati, dotaći na mestima njihovog staništa – na selu, u zoo vrtu…
Ovakav vid obrazovanja u Nemačkoj ne podrazumeva da morate deci kupovati skupe udžbenike jer će ih prvih godina praviti sami zato što ovaj sistem veruje da “svako od nas na različit način percipira različite stvari”. Knjiga koju dete samo sebi napravi, tu je da pomogne da se dete seti o čemu je i na koji način u datom trenutku razmišljalo i šta je o tome naučilo.
Pred polazak u Beč, na naredno putovanje u organizaciji Britanskog saveta, shvatila sam da dosta toga što se može pročitati u knjigama i novinskim tekstovima nije ni približno slikovito i jasno koliko rad na terenu. Prilika da razgovarate sa profesorima, učenicima, ljudima uopšte. Poseta Austriji bila je nešto sasvim drugačije. To je zasigurno prava zemlja za one koji veruju u snagu dualnog obrazovanja. Razgovarala sam sa učenicima koji u isto vreme rade i idu u školu. Sistem je potpuno usredsredjen na praksu i podsticanje praktičnog znanja u odnosu na teoriju.
Posetila sam fabriku automobila Opel u Beču i razgovarala sa praktikantima koji tu uče zanat. To je najbolji primer kako dualno obrazovanje “radi” u praksi. Posle godinu dana školovanja uz rad učenici već, rame uz rame sa svojim profesorima, rade i zarađuju. Za 3-4 godine, koliko obično školovanje traje, postaju potpuno osposobljeni za samostalni rad. Najbolji ostaju u firmi, a reč je o skoro 80 odsto polaznika.
Sistem dualnog obrazovanja je takav da ne možete upisati zanat ukoliko prethodno niste našli poslodavca koji će vas prihvatiti kao učenika i za to vas plaćati. Dobro i redovno.
Najave uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiju, pokazuje moje iskustvo iz Nemačke i Austrije, prilika je da se unapredi školstvo, ali i da se na pravi način pomogne privredi i smanji nezaposlenost.
Jovana Jovančić novinarka, TV Prva
