Predstavnici država članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke kao i predstavnici centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana i Turske[1] održali su godišnji sastanak u okviru dijaloga o ekonomskoj politici[2]. Učesnici su pozdravili podnošenje programa ekonomskih reformi zemalja Zapadnog Balkana i izrazili žaljenje što je Turska svoj program podnela sa značajnim zakašnjenjem. U programima su izloženi srednjeročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i planirane strukturne reforme koje se tiču tržišta rada, saobraćaja, energetike, obrazovanja itd, a čiji je cilj unapređenje konkurentnosti i dugoročni rast. Programima je obuhvaćen period od 2016. do 2018. godine.
Učesnici su uzeli u obzir zaključke Saveta za opšte poslove od 15. decembra 2015. u kojima je Savet razmotrio saopštenje Komisije o strategiji i izveštajima o proširenju, sa akcentom na ekonomskom upravljanju. Cilj dijaloga o ekonomskom upravljanju sa Zapadnim Balkanom i Turskom je da pripremi ove za učešće u koordinaciji ekonomske politike EU. Dijalog u izvesnom smislu odražava proces Evropskog semestra koji se odvija na nivou EU.
Učesnici su podsetili na obavezu uspostavljanja novog seta ciljanih političkih smernica kojima će biti podržani napori za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma iz Kopenhagena. U tom kontekstu, učesnici se slažu da elementi političkih smernica iz 2015. koji nisu u potpunosti ispunjeni ostaju na snazi te da se tvorci politika na Zapadnom Balkanu i u Turskoj moraju pozabaviti njihovim rešavanjem.
[1] Crna Gora, Srbija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Albanija i Turska su zemlje kandidati za pristupanje EU.
[2] Zaključci ovog dijaloga su bez prejudiciranja stavova država članica EU o statusu Kosova.
Zajednički zaključci ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske
