Lideri EU su na sastanku u junu razgovarali o ishodu referenduma u Ujedinjenom Kraljevstvu. Usvojili su zaključke o migracijama, spoljnim odnosima kao i radnim mestima, rastu i investicijama.

I. MIGRACIJE

  1. Nakon odluke o potpunoj primeni Zakonika o šengenskim granicama i sprovođenja sporazuma EU i Turske od 18. marta 2016. prelasci iz Turske na grčka ostrva su naglo smanjeni i gotovo obustavljeni. Važno je nastaviti sa aktivnim radom kako bi se dodatno stabilizovala situacija i obezbedilo održivo rešenje. Zakonodavstvom o postupanju sa Sirijcima i državljanima drugih zemalja koje je Turska nedavno usvojila se omogućuje vraćanje migranata u Tursku uz potpuno poštovanje odredaba o neprihvatljivosti u skladu sa Direktivom o procedurama azila. Obe strane su ostvarile značajan napredak u sprovođenju čitavog niza mera iz sporazuma između EU i Turske pa Evropski savet očekuje dalje odlučno delovanje. Evropski savet podseća na potrebu pružanja kontinuirane podrške zemljama Zapadnog Balkana, između ostalog i u borbi protiv krijumčara, kao i na potrebu za daljim oprezom zbog mogućeg razvoja događaja na drugim rutama, sa ciljem brzog i usklađenog delovanja. Neophodno je dalje delovanje kako bi se ubrzalo sprovođenje postojećih programa premeštaja i preseljenja.
  2. Na centralnom Mediteranu su tokovi mahom ekonomskih migranata i dalje na prošlogodišnjem nivou. Te tokove treba smanjiti, čime će se doprineti spasavanju ljudskih života i razbiti poslovni model krijumčara. Adekvatne bezbednosne procedure se moraju u potpunosti primenjivati kako bi se obezbedila potpuna kontrola nad spoljnim granicama. Za postizanje brzih rezultata u pogledu sprečavanja nezakonitih migracija i vraćanja nezakonitih migranata, potreban je delotvoran okvir za partnerstvo i saradnju sa pojedinim zemljama porekla ili tranzita. Time će se doprineti sprovođenju Akcionog plana iz Valete koje treba intenzivirati. Nadovezujući se na saopštenje Komisije, EU će na osnovu delotvornih stimulansa i odgovarajuće uslovljenosti i počev od ograničenog broja prioritetnih zemalja porekla i tranzita uspostaviti i brzo sprovesti taj okvir sa sledećim ciljevima:
  • ostvarivanje specifičnih i merljivih rezultata u pogledu brzog i operativnog vraćanja nezakonitih migranata, između ostalog primenom privremenih dogovora dok se ne zaključe punopravni sporazumi o ponovnom prihvatu;
  • stvaranje i primena potrebnog uticaja korišćenjem svih relevantnih politika, instrumenata i alata EU, između ostalog razvojem i trgovinom;
  • korišćenje i onih elemenata koji su u nadležnosti država članica i nastojanje da se ostvari sinergija sa državama članicama u pogledu odnosa sa određenim zemljama.

Saradnja na readmisiji i vraćanju će biti ključni test za partnerstvo između EU i tih partnera.

  1. Visoka predstavnica će i u svojoj ulozi potpredsednice Komisije predvoditi sprovođenje tog novog pristupa i osigurati blisku i delotvornu koordinaciju između institucija i službi EU i država članica kako bi se prvi paktovi zaključili do kraja godine. Savet i Komisija če redovno pratiti taj proces, ocenjivati rezultate i podnositi izveštaje Evropskom savetu.
  2. Kao podršku navedenom pristupu, potrebno je dosledno mobilisati sve relevantne instrumente i izvore finansiranja. Savet je pozvan da brzo ispita predloge Komisije. Dalje:
  • Inicijativa Evropske investicione banke u južnom delu susedstva i zemljama Zapadnog Balkana, kao prvi korak u novom okviru za saradnju, podstaći će ulaganja u partnerskim zemljama i to je inicijativa koja ima našu punu podršku. Kako bi se ta inicijativa sprovela bez odlaganja, Savet je pozvan da brzo istraži na koji se način mogu obezbediti potrebni resursi;
  • Komisija se poziva da do septembra 2016. iznese predlog za ambiciozni Plan spoljnih ulaganja koji bi Evropski parlament i Savet trebalo da preispitaju što pre.

Treba osigurati komplementarnost između svih navedenih inicijativa.

  1. Navedeni pristup će biti dinamičan, a prema potrebi će se primenjivati i u drugim zemljama ili regijama, pri čemu će se u obzir uzeti migracijski tokovi.
  2. EU i njene države članice će nastaviti da otklanjaju temeljne uzroke nezakonitih migracija u bliskoj saradnji i duhu zajedničkog preuzimanja odgovornosti sa državama porekla.
  3. Uoči predstojećeg samita grupe G20 i sastanka na visokom nivou Generalne skupštine UN o masovnim kretanjima izbeglica i migranata, Evropski savet podseća da migracije predstavljaju globalni izazov koji zahteva snažan odgovor međunarodne zajednice.
  4. Evropski savet će nastaviti da rešava i prati sve aspekte sveobuhvatnog pristupa EU migracijskom izazovu, kako je navedeno u zaključcima Evropskog saveta iz oktobra 2015. i utvrđivaće opšte političke smernice i prioritete. Podsećajući na potrebu za jačanjem kontrole na spoljnim granicama EU kako bi se ispunili ciljevi u oblasti migracija i bezbednosti, Evropski savet pozdravlja politički dogovor između Evropskog parlamenta i Saveta o predlogu za Evropsku graničnu i obalsku stražu i traži da se bez odlaganja usvoji i sprovede.

II. RADNA MESTA, RAST I INVESTICIJE

Evropski semestar

  1. Evropski savet je načelno odobrio preporuke za pojedine zemlje dogovorene od strane Saveta, čime je omogućeno zaključivanje evropskog semestra 2016.

Jedinstveno tržište

  1. Ostvarivenje dubljeg i pravednijeg jedinstvenog tržišta će biti ključno za stvaranje novih radnih mesta, promociju produktivnosti i obezbeđivanje privlačne klime za ulaganja i inovacije. Potrebno je da se čitava Evropa ponovo usredsredi na to. Evropski savet poziva da se do 2018. dovrše i sprovedu različite strategije, između ostalih o energiji, kao i akcioni planovi za jedinstveno tržište koje je predložila Komisija.
  2. Evropski savet je danas usvojio plan kojim poziva na brz i odlučan napredak:
  • da se sve prednosti jedinstvenog digitalnog tržišta učine dostupnima svim akterima putem:

– prekogranične prenosivosti kojom će se građanima EU omogućiti da pri putovanju u drugu zemlju imaju pristup digitalnim sadržajima koje su kupili ili na koje su se pretplatili u svojoj zemlji;

− uklanjanja prepreka e-trgovini, između ostalog neopravdanog geografskog blokiranja kojim se kupcima i korisnicima na internetu onemogućava pristup proizvodima ili uslugama na internet stranicama iz neke druge države članice i kupovina tih proizvoda ili usluga. Smanjenjem troškova dostave paketa i modernizacijom sistema PDV-a dodatno će se olakšati prekogranična prodaja robe i usluga;

− pregleda tržišta rominga sa ciljem ukidanja dodatnih naknada za roming do juna 2017;

− poziva vladama i institucijama EU da ostvare ciljeve iz Akcionog plana za e-upravu;

− reformi okvira za autorska prava i audiovizuelni sektor;

  • stvaranje realnih uslova za podsticanje novih poslovnih mogućnosti putem:

− obezbeđivanja fiksnog i bežičnog širokopojasnog pristupa vrlo visokog kapaciteta u čitavoj Evropi, što je preduslov za konkurentnost u budućnosti. Pregledom regulatornog okvira za telekomunikacije bi trebalo da se podstaknu veća ulaganja u mreže uz istovremenu promociju delotvornog tržišnog nadmetanja i prava potrošača;

− uspešnije koordinacije uslova dodeljivanja spektra zajedno sa blagovremenim oslobađanjem frekvencijskog pojasa od 700 MHz kako bi se osigurala vodeća uloga Evrope u uvođenju mreža 5G;

− usklađivanja napora EU u oblasti računarstva visokih performansi. U tom kontekstu, Evropski savet očekuje pokretanje važnog projekta od zajedničkog interesa u toj oblasti;

  • kako bi se podržali pružaoci usluga koji nastoje da prošire poslovanje preko granica. Pasošom za usluge, u skladu sa zaključcima Saveta od 29. februara 2016, preduzetnicima u ključnim sektorima će biti omogućeno da svoje usluge ponude u drugim državama članicama, a da ne moraju da prolaze kroz nepotrebne postupke, čime će se doprineti i unapređenju inovacija;
  • kako bi se preduzećima osigurao lakši pristup finansiranju i podržala ulaganja u realnu privredu postizanjem napretka u pogledu ciljeva unije tržišta kapitala. Posebno brz napredak treba postići u vezi sa predlogom o pojednostavljivanju zahteva u pogledu prospekta kao i u vezi sa predlozima za jednostavnu, standardizovanu i transparentnu sekuritizaciju, o kojima dogovor treba postići do kraja 2016;
  • kako bi se žustro nastavilo sa naporima u cilju izrade boljih propisa.
  1. Savet će svake godine na sastanku u junu izveštavati Evropski savet o napretku ostvarenom na boljem povezivanju jedinstvenog tržišta u svim njegovim aspektima. Boljim sprovođenjem postojećeg zakonodavstva će se dodatno pospešiti iskorišćavanje prednosti jedinstvenog tržišta.

Trgovina

  1. Predsednik Evropske komisije je izvestio Evropski savet o trgovinskim pregovorima koji su u toku. Evropski savet podseća na pređašnje zaključke o trgovini i sektoru čelika pa će o tom pitanju ponovo održati sveobuhvatnu raspravu na predstojećem sastanku u oktobru. U tom kontekstu, Evropski savet poziva na brzo privođenje kraju rada na instrumentima trgovinske zaštite.

Investicioni plan (uključujući Evropski fond za strateška ulaganja)

  1. Investiconim planom za Evropu, a naročito Evropskim fondom za strateška ulaganja, već su ostvareni konkretni rezultati kojima se pravi važan korak ka mobilisanju privatnih investicija, uz istovremeno pametno korišćenje oskudnih budžetskih sredstava.
  2. Komisija namerava da ubrzo predstavi predloge o budućnosti Fonda, koje bi Evropski savet i Savet trebalo da što pre ispitaju.

Ekonomska i monetarna unija

  1. Evropski savet je razmotrio napredak ostvaren u radu na zaokruživanju ekonomske i monetarne unije, između ostalog napretka ostvarenog u radu na zaokruživanju bankarske unije i pozvao na nastavak rada. Evropski savet potvrđuje preporuku o osnivanju nacionalnih odbora za produktivnost.

Oporezivanje

  1. Borba protiv poreskih prevara, utaja i izbegavanje poreza i pranje novca ostaju prioritet i u EU i na međunarodnom nivou. Ovo je uočljivo iz nedavnog donošenja odgovarajućeg zakonodavstva EU za suočavanje sa tim izazovom, naročito u oblasti razmene informacija o poreskim mišljenjima i izveštajima po zemljama, kao i dogovora postignutog o Direktivi o suzbijanju izbegavanja plaćanja poreza. Važan element sveukupnog pristupa je i akcioni plan koji je objavila Komisija a čiji je cilj stvaranje modernizovane jedinstvene oblasti PDV-a otporne na prevare.

Poljoprivreda

  1. Podsećajući na martovske zaključke, Evropski savet je razmotrio trendove u poljoprivrednom sektoru, konkretno u sektoru mleka i mlečnih proizvoda kao i sektoru svinjskog mesa. Evropski savet poziva Komisiju da hitno sprovede sve potrebne mere podrške, uključujući, prema potrebi, finansijsku podršku za pomoć poljoprivrednicima i poziva sve aktere u lancu snabdevanja da pomognu da se tržišni uslovi poboljšaju.

III. SPOLJNI ODNOSI

  1. Evropski savet ponovo ističe spremnost da podrži vladu nacionalnog jedinstva i poziva sve grupe u Libiji na saradnju sa vladom nacionalnog jedinstva kao jedinom legitimnom vladom u Libiji sa ciljem ponovnog uspostavljanja stabilnosti, borbe protiv terorizma i rešavanja problema migracija u centralnom Mediteranu. U tom smislu, Evropski savet pozdravlja donošenje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 2292 i proširenu ulogu operacije EUNAVFOR MED SOPHIA u sprovođenju embarga na oružje za Libiju i obuku libijske obalske straže.
  2. Evropski savet pozdravlja prezentaciju visoke predstavnice o Globalnoj strategiji EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i poziva visoku predstavnicu, Komisiju i Savet da ostvare dalji napredak u radu.
  3. O saradnji EU i NATO-a se raspravljalo u prisustvu generalnog sekretara NATO-a. Evropski savet je pozvao na dalje jačanje odnosa, imajući u vidu zajedničke ciljeve i vrednosti kao i dosad najveće izazove na jugu i Novu ambiciju bi trebalo pretvoriti u pojačanu praktičnu saradnju u odabranim oblastima. Novi zamah u saradnji EU i NATO-a podrazumevaće potpunu otvorenost i puno poštovanje samostalnog odlučivanja i procedura obeju organizacija, a zasnivaće se na načelu inkluzivnosti. Ovaj novi zamah neće dovoditi u pitanje poseban karakter bezbednosne i odbrambene politike bilo koje države članice. Predsednik Evropskog saveta i predsednik Evropske komisije će sa generalnim sekretarom NATO-a izdati zajedničku deklaraciju u Varšavi u julu.