Prva od ukupno osam planiranih debata u okviru Evropske škole debate održana je u Smederevskoj Palanci, gde su srednjoškolci pokazali svoje veštine raspravljajući o jeziku kao elementu evropskog identiteta.

U Svečanoj sali gimanzije u Palanci, na temu “Ovaj dom veruje da evropski identitet može postojati bez zajedničkog jezika”, argumente su razmenjivali Valetnina Danilović iz Smederevske Palanke, Dunja Babić iz Velike Plane i Kristina Vladisavljević iz Petrovca na Mlavi kao članovi afirmativnog tima, i Dušan Čvorović iz Beograda, Bojan Simić iz Obrenovca i Ivana Talijan iz Smederevske Palanke koji su bili u “timu protiv”.

Njiihove nastupe ocenjivale profesorke građanskog vaspitanja Danijela NIkolić i Sanja Spasojević, i profesorka sociologije Milica Đurić, koje su bile članice žirija.

Evropski identitet već postoji

“Šta pojam evropskog identiteta za nas znači? Kada kažemo identitet mi mislimo da među ljudima treba da postoji osećaj zajedništva i empatije. Primer toga mogu da budu poplave u Srbiji kada su ljudi koji ne govore našim jezikom izdvojili značajna sredstva da bi sanirali štetu koju nisu napravii, ili na primeru migranata shvatajući da smo svi povezani i da će, ako nama kao tranzitnoj zemlji bude bolje, biti bolje i njima samima”, naveli su članovi “afirmativnog tima”.

Navodeći da Evropljani već imaju dosta sličnosti u knjiženosti i umetnosti, bez obzira na različite jezike, tročlani tim je istakao da “jezik jeste glavni oblik prepoznavanja, ali da on ne treba da predstavlja barijeru među ljudima koji žive na istom kontinentu”.

Kao poslednji argument, zagovornici teze naveli su da “evropski identitet podrazumeva i solidarnost u kulturi u poštovanju drugih jezika, jezika koji nisu naši maternji”, dodavši da se “EU zalaže za multilingvizam”.

Potreban nam je jedan jezik

“Tim protiv” je u debati izneo suprotno i svoj slučaj zasnovao na uvođenju jedinstvenog jezika kao garanta razvoja evropskog identita kao što esperanto koji bi bio “nadnacionalni jezik”.

“Esperanto je neutralni jezik koji je sastavljen od svih jezika i može biti svima srodan za učenje. Zašto ne engleski? Mnogi građani EU ne žele da govore engleski a postoje i države kojima je lingvistički teško da nauče engleski. Espreratno je neutralan i obuhvata sintaksu svih jezika i tvrdimo da bi bilo lakše građanima da nauče esperanto nego engleski”, naveli su članovi tima koji je bio protiv.

Ukazujući da su istraživanja pokazala da je zajednička valuta evro dovela do osećanja veće povezanosti, oni su istakli da zato tvrde da bi zajednički jezik još više doprineo većem osećaju zajedništva.

“Mi ne želimo da zanemarimo nijedan jezik, mi samo želimo da stvorimo jezik koji će svi u Evropi razumeti”, poručili su oni.

U ime žirija odluku o pobedniku saopštila je profesorka Sanja Spasojević. Ona se zahvalila svim učesnicima na zreloj diskusiji kao i želji da razvijaju kritičko mišljenje i za pobednika proglasila “tim protiv”.

“Taj tim je imao teži posao da dokaže da bi novi jezik doveo do jačeg osećanja zajedništva. Iako je njihov zaatk bio teži, ubedili su žiri da jedan jezik može dovesti do razvoja nadnacionalnog identiteta i  većeg osećaja zajedništva”, rekla je profesorka.