U većini evropskih zemalja više osoba je obuhvaćeno sistemom alternativnih sankcija nego što se nalazi u zatvorima i trebalo bi da Srbija dosegne sličan nivo do kraja 2016. godine. Na ovaj vid izvršenja kazne mogu biti upućena lica kojima je zaprećena kazna do tri godine zatvora ili ona koja imaju neplaćene novčane kazne koje ne mogu ili ne žele da izmire.
Kao članica Saveta Evrope i kao zemlja koja je deo predpristupnog procesa Evropskoj uniji, Srbija je preuzela obavezu da razvije čitav niz van-institucionalnih mera i sankcija.
Uz podršku projekta „Jačanje sistema alternativnih sankcija u Srbiji“ koji finansira Evropska unija, tokom poslednje tri godine učinjeni su značajni pomaci ka unapređenju i jačanju sistema alternativnih sankcija koje se u Srbiji primenjuju od 2009. godine.
U okviru projektnih aktivnosti, u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom, Republičkim javnim tužilaštvom i Pravosudnom akademijom, od 17-19. juna 2014. u Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu održani su okrugli stolovi u cilju unapređenja saradnje na lokalnom nivou u oblasti alternativnih sankcija. Skupovima su prisustvovale sudije, tužioci, predstavnici Kancelarija za alternativne sankcije i drugih institucija koje su uključene u alternativne sankcije.
U uvodnom izlaganju Dušanka Garić, načelnica Odeljenja za tretman i alternativne sankcije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije naglasila je da veoma važno da se primena alternativnih sankcija što bolje prihvati od strane svih lokalnih zajednica.
„Šira primena alternativnih sankcija ima mnoge prednosti za osuđena lica jer su u mogućnosti da odsluže svoju kaznu odnosno da vrate dug društvu za počinjeno krivično delo bez odvajanja iz svoje socijalne sredine, a na taj način je i svaki tretman tih lica efikasniji i bolji“, istakla je Garić.
„Tokom 2013. godine u Srbiji su realizovane 253 kazne rada u javnom interesu što je 74.888 sati rada u javnom interesu odnosno 9.361 dan rada. Kada bi poslodavac kod koga je izvršavan rad u javnom interesu morao da anagažuje radnu snagu, morao bi da izvdoji 12.730.960 dinara. Prema trajanju, to bi bila zatvorska kazna od 25 godina. S obzirom da je dnevni trošak u zatvoru pet evra, bilo bi potrebno 46.800 evra za osuđena lica“, objasnila je Garić.
„Alternativne sankcije su vrlo bitne za pravosuđe svake zemlje i jako je važno da se u što većoj meri primenjuju. Ne treba niko da misli da se primenom alternativne sankcije oprašta kazna počiniocu krivičnog dela, već one daju priliku da počinilac bude kažnjen na adekvatiniji način“, rekla je Garić.
Vođa tima projekta „Jačanje sistema alternativnih sankcija u Srbiji“ Rodžer MekGarva predstavio je na okruglim stolovima postignute rezultate projekta i istakao da je projekat doprineo poboljšanju sistema alternativnih sankcija koji već postoji u Srbiji. „Rezultati koje smo postigli ostvareni su u saradnji sa Upravom za krivične sankcije. Cilj uvođenja alternativnih sankcija je smanjenje prenatrpanosti zatvora jer je devet puta skuplje nekog poslati u zatvor nego da radi društveno koristan rad. Alternativne sankcije će dovesti do promene ponašanja ljudi. U maju ove godine usvojen je novi Zakon, otvorene su kancelarije, zaposleni su ljudi i može da se počne sa širom primenom. Cilj je da se što više izriču alternativne sankcije“, istakao je MekGarva.
Dejvid Peri, ekspert za alternativne sankcije predstavio je rezultate pilot projekata koji su realizovani u Nišu, Somboru, Apatinu i Valjevu kao i primere ljudi koji ilustruju kako se odvijao društveno koristan rad.
Okrugli stolovi biće održani i u drugim gradovima u Srbiji.
Projekat „Jačanje sistema alternativnih sankcija u Srbiji“, koji traje od septembra 2011. do oktobra 2014, sprovodi konzorcijum koji predvodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Sveobuhvatni cilj projekta jeste da promoviše bezbednost u zajednici, pravdu i vladavinu prava. Projekat ima za cilj povećanje korišćenja alternativnih sankcija za prestupnike srednjeg rizika (rad u javnom interesu, uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom), uključujući i elektronski nadzor i tužilački oportunitet.
