Šabac i Stara Pazova prvi su gradovi u Srbiji koji izdaju municipalne obveznice javnom ponudom, čime omogućavaju jeftinije i povoljnije finansiranje kapitalnih infrastrukturnih objekata, dok kupci – građani i firme – dobijaju mogućnost da bezbedno i povoljno investiraju svoj novac. Projekat Skupštine gradova i opština odvija se u okviru programa EU Exchange 4 koji finansira Evropska unija.

Emisija dugoročnih municipalnih obveznica grada Šapca, vrednosti 400 miliona dinara, u potpunosti je realizovana, a potražnja je bila 50 odsto veća od ponude. Na konferenciji za medije održanoj u Gradskoj upravi sa objavljeni su zvanični rezultati prve emisije municipalnih obveznica javnom ponudom u Srbiji.

„Zadovoljan sam uspehom zajedničkog projekta Grada Šapca i SKGO koji se odnosi na emisiju municipalnih obveznica. S obzirom na činjenicu da je Grad Šabac prvi grad u Srbiji koji se upustio u ovaj posao, postojala je blaga neizvesnost. Zahvalan sam svim kupcima municipalnih obveznica, kako građanima koji su kupili obveznice u vrednosti od 26 miliona dinara,tako i poslovnim licima, odnosno privrednim subjektima koji su ovu ponudu prepoznali kao način zarade. Sada smo obezbedili sve uslove za rekonstrukciju i izgradnju gradskog bazena“, istakao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

image

Đorđe Staničić, generalni sekretara SKGO je rekao da je „Grad Šabac prva lokalna samouprava u Srbiji koja je javnom ponudom emitovala obveznice namenjene domaćim i stranim, pravnim i fizičkim licima, i tako pružila odličan primer ostalim gradovima i opštinama. Građani su u prilici da vide kako se, ulaganjem sopstvenih sredstava, realizuju kapitalni infrastrukturni objekti u njihovim sredinama, i da im se, po isteku roka, vrati novac sa kamatom značajno većom od kamate na štednju u banci“.

Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara SKGO za finansije istakao je da je Grad Šabac prvi grad u Srbiji čijim se hartijama od vrednosti trgovalo na Beogradskoj berzi, što je značajno za tržište kapitala u čitavoj Srbiji. On je naglasio da je Šabac prva lokalna samouprava u Srbiji bila spremna da ispuni stroge kriterijume i prođe kroz komplikovane procedure koje su prethodile emisiji.

Prvi put u Srbiji obveznice jedne lokalne samouprave mogli su da otkupe sva domaća i strana, pravna i fizička lica, a grad Šabac je to učinio uz podršku Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) u okviru programa EU Exchange 4 i Banke Inteza kao izabranog pokrovitelja. Šabac je bio prvi grad u Srbiji koji je emitovao obveznice za tržište, jer je do sada to bila praksa za poznatog kupca, a zahvaljujući tome biće nastavljena rekonstrukcija i dogradnja zatvorenog bazena.

Sve do sada emitovane obveznice, kao i obveznica grada Šapca, rezultat su podrške koju Evropska unija pruža Srbiji kroz IPA fondove. Priprema svih pomenutih obveznica realizovana je kroz program Exchange koji finansira Evropska unija, a sprovodi SKGO.

Počela emisija municipalnih obveznica javnom ponudom opštine Stara Pazova

Nakon prve tranše municipalnih obveznica u vrednosti od 125 miliona dinara koje su realizovane početkom 2014. godine opština Stara Pazova i UniCredit Banka potpisale su 11. decembra 2014. godine ugovor o emitovanju druge tranše u vrednosti od 125 miliona dinara. Proces emisije obveznica pomogla je Delegacija Evropske unije preko Stalne konferencije gradova i opština.

Đorđe Radinović, predsednik opštine Stara Pazova je ovom prilikom izjavio: „Mi smo eto prepoznali da interes u ovome da možemo da investiramo u našu infrastrukturu naše opštine, da mogu naši građani faktički da investiraju ono što je njima potrebno. Ovog puta su to vrtić, hala, uređenje određenih mesta na teritoriji naše opštine, sledeći put može biti i nešto drugo naravno sve je vezano za infrastrukturu, mislimo da to je najpotrebnije građanima“.

Goran Savić, pomoćnik predsednika opštine je rekao da je u ovoj tranši emitovano 125 miliona dinara vrednosti municipalnih obveznica odnosno 12 i po hiljada obveznica po 10 000 dinara. „Obveznice će biti dostupne građanima, period otplate je 5 godina, po kamatnoj stopi po 6% što znači da građani opštine Stara Pazova mogu da dobiju više nego što to trenutno imaju u poslovnim bankama kroz ovaj način emisije. Naravno mi ćemo raditi prospekte kojima ćemo obavestiti građane o uslovima obveznica i svaka kuća na teritoriji opštine će dobiti ovo, pa ko bude zainteresovan može da investira u svoju infrastrukturu“ istakao je Savić.

„Opština Stara Pazova i grad Šabac su prve dve lokalne samouprave koje su se na ovaj novi način odlučila da finansiraju infrastrukturne projekte koji su važni za lokalnu sredinu i za građane. Prvi put u Srbiji ćemo imati javnu ponudu municipalnih obveznica, ja bih slobodno rekao kao najadekvatniji i najidealniji način prikupljanja sredstava za finansiranje kapitalnih projekata“, izjavio je Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara SKGO.

Enriko Verdoša, član Izvršnog odbora Unickredit banke je izrazio zadovoljstvo „što je UniCredit banka izabrana za partnera u ovom važnom finansijskom projektu za Staru Pazovu. Vođeni našim sistemom vrednosti aktivno učestvujemo u pružanju podrške razvoju lokalnih zajednica i unapređenju uslova života. Kao društveno odgovorna kompanija podržavamo održive projekte od kojih će korist imati ne samo lokalne samouprave već i njeni građani“.

Municipalne obveznice iz druge tranše biće dostupne građanima u prvom kvartalu 2015. godine uključujući ovu drugu tranšu opština Stara Pazova do sada je emitovala 250 miliona dinara i ukupan iznos je namenjen radovima na realizaciji infrastrukturnih projekata i koristiće se za uređenje centra naselja Nova Pazova, izgradnju sportske hale sa kuglanom u naselju Golubinci i izgradnju vrtića u naselju Belegiš.

Zašto municipalne obveznice

Finansijski aspekti emitovanja municipalnih obveznica javnom ponudom su sledeći:

  • Obveznica bi za grad ili opštinu svakako predstavljala najpovoljniji vid zaduživanja uz daleko nižu kamatnu stopu u odnosu na kredit i uz bolju strukturu ročnosti koju u tom slučaju diktira sam grad/opština u skladu sa svojim planovima, a ne kreditor (banka)
  • Obveznica otvara pristup najširoj mogućoj investicionoj bazi: svim domaćim i stranim, pravnim i fizičkim licima. Dakle, građani cele Srbije mogu kupiti obveznice (pored građana, kupci obveznica mogu biti banke, osiguravajuće kuće, penzioni fondovi, bilo koja kompanija tj. pravno lice, regionalni investitori) Sa druge strane, kredit može dati samo banka, pa tako na ovaj način  kroz najširu moguću konkurenciju dolazimo do najpovoljnijih sredstava za neku lokalnu sredinu
  • Trenutno je situacija sa kreditiranjem privrede jako teška i banke traže sigurnije destinacije za svoja sredstva, a lokalne samouprave su idealni klijenti u toj situaciji, jer iza njih stoji garancija budžeta lokalne samouprave
  • Grad/opština može u svakom trenutku da prati cenu svog duga na sekundarnom tržištu (na Beogradskoj berzi) uz mogućnosti prevremenog otkupa uz call opciju (što je važna mogućnost, u zavisnosti od kretanja cene duga i kamatnih stopa)

 

Najvažnija novina ove emisije je da građani mogu da budu kupci municipalnih obveznica. Trenutno građani Srbije drže preko osam milijardi evra štednje u kratkoročnim depozitima (do 1 godine), a kamate na štednju u evrima tokom prethodnih godina značajno su pale i sada se ne može dobiti više od 1% do 2% maksimalno na nivou godine za takvu štednju.

U situaciji kada grad/opština odluči da emituje obveznice i da omogući građanima da ih kupuju, građanima se pruža mogućnost da ulože novac u razvoj svoga grada i da ostvare zaradu po osnovi kamate koja je veća od kamate koja se može dobiti prilikom klasične štednje.

Zašto su minicipalne obveznice dobra investicija?

  • Prihodi koji se ostvaruju po osnovu obveznice su potpuno oslobođeni plaćanja poreza (za razliku od štednje u evrima u banci gde je porez 15%)
  • Izuzev ostvarenog prihoda, građani kupovinom obveznica dobijaju most, vrtić, novu ulicu ili drugi projekat lokalne infrastrukture, i uvek i isključivo kapitalne investicije
  • Iza ovakve investicije stoji grad/opština sa svojim budžetom kao garancijom
  • Građani mogu svoje obveznice da prodaju u svakom trenutku na sekundarnom tržištu tj. na Berzi i tako imaju likvidniju investiciju nego što je čak i depozit u banci (razoročavanjem depozita se gubi kamata, a prodajom obveznice može se čak i dodatno zaraditi na razlici između kupovne i prodajne cene obveznice).

Građani Srbije, a posebno Vojvodine godinama su koristili samodoprinos kao način finansiranja lokalnih projekata – davali su sredstva bespovratno. Kada neko postavi pitanje „a šta su to municipalne obveznice“, nije pogrešno odgovoriti na slikovit način – to je vrlo slično samodoprinosu, samo što u slučaju obveznica dobijate nazad kompletnu glavnicu tj. svoju štednju, a zarađujete i kamatu koja je veća nego na štednju u banci. Upravo u tome je velika prednost obveznica.

Municipalne obveznice predstavljaju idealno rešenje za finansiranje komunalne infrastrukture u Srbiji. One su pogodan finansijski instrument za građane, a utiču na  povećanje odgovornosti i transparentnosti u upravljanju javnim finansijama na lokalnom nivou.