Prethodnih godinu dana ceo svet se suočavao sa ogromnim izazovima koji su prouzrokovani pandemijom, a posledice se osećaju i biće prisutne u narednom periodu u svim sferama.

Kako će izgledati socijalni oporavak Evrope, koliko je bolan duboki trag socijalnih ožiljaka i kako možemo da prevaziđemo probleme, bila je tema našeg novog vebinara. Povodom Međunarodnog dana socijalne pravde, razgovarali smo o tome kako građani mogu da ostvare svoja prava, budu ravnopravni u svim segmentima života i na koji način se obezbeđuje socijalna pravda za sve ljude?

Leoneta Pajer, šefica sektora I Delegacije EU u Srbiji, napominje da će proces oporavka biti dug i težak, a da je Evropska unija spremna da se suoči sa svim izazovima i podrži kako zemlje članice, tako i države Zapadnog Balkana, koje su deo evropske porodice.

“Kako bi ublažila posledice krize, Evropska komisija je sa zemljama članicama EU intenzivno radila od marta 2020. godine na podršci zdravstvenom sektoru, od čega je i Srbija imala značajne benefite“ podseća Pajer.

U prethodnom periodu EU je uputila podršku i kroz konkretne akcije pomogla i najugroženijim grupama, čiji su problemi sasvim sigurno još više došli do izražaja usled pandemije.

„Solidarnost koja je pokazana i posao koji je obavljen tokom krize je primer kako se možemo „izvući“ iz krize i oporaviti“ kaže Pajer.

Važni segmenti koji direktno utiču na socijalni oporavak Evrope u mesecima i godinama pred nama su ekonomija, zdravstvena zaštita, podrška zapošljavanju, dodatno jačanje obrazovanja i kreiranje podloge za ravnopravno društvo. Na svim tim poljima, EU je spremna da institucionalno, logistički i finansijski pruži podršku.

Danilo Ćurčić, programski direktor A11 inicijative koja se bavi pravima pripadnika/ca ranjivih, marginalizovanih i diskriminisanih grupa, podseća da je to populacija koja je tokom pandemije bila u najtežoj situaciji, sa značajno većim poteškoćama u odnosu na druge kategorije stanovništva. Kako kaže, oni često nisu obuhvaćeni određenim zakonima i normama.

„Naš predlog je da se posebno uzmu u obzir one kategorije koje su najugroženije i da se u odnosu na njih sistem „ravna“ jer ako se za njih sistem postavi kako valja, onda će i sve ostale kategorije koje nisu toliko ugrožene moći lakše da ostvaruju svoja prava“ kaže Ćurčić.

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) uz podršku EU, između ostalog realizuje i projekat koji se bavi inkluzijom romske populacije u lokalne zajednice.

“Kada radite sa najranjivijom, najmarginalizovanijom i najugroženijom zajednicom, izazova ima previše, a kriza izazvana pandemijom je to samo produbila” kaže Natalija Matunović Milošević, menadžerka ovog programa.

Kao posebno važno i u vreme pandemije, ali i redovnim aktivnostima koje slede nakon toga, Matunović Milošević ističe to što insistiraju na participativnom pristupu, a to znači da rade sa romskom zajednicom, a ne za romsku zajednicu. Ovo se ogleda u svim aktivnostima, od lokalnih akcionih planova za inkluziju Roma, izrade urbanističkih planova, podrške ozakonjenju, podrške jačanju i razvoju komunalne infrastrukture i drugih važnih aktivnosti.

Vebinar je moderirala Vanja Đurić, novinarka N1 televizije. Kompletan snimak razgovora pogledajte na našem YT kanalu.

Međunarodni dan socijalne pravde obeležava se 20. februara svake godine, sa ciljem da se podstaknu napori međunarodne zajednice da iskoreni siromaštvo, promoviše punu zaposlenost i dostojanstven rad, rodnu ravnopravnost i pristup socijalnom blagostanju i pravdi za sve ljude.

Vebinar „Socijalni oporavak Evrope“ organizovali su EU info kutak Niš i EU info kutak Novi Sad.