“Kad sam upisao novinarstvo, o mom fakultetu vladalo je mišljenje da je na njemu najteži ormar, a da pasti možeš samo ako se oklizneš na stepeništu”, pričao je početkom maja Roman Borkovič, student Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani, okupljenim srednjoškolcima iz Srbije. Slušali smo ga začuđeno, ali smo i uzvratili pitanjem: “da li je tvoja kiša reči, rezultat rada s profesorkom Tanjom Oblak”? Tada se i on nama začuđeno nasmejao.
A, zapravo su čuditi se, pitati, analizirati, proveravati, pre svega učiti i promišljati – najvažniji sastojci onoga što zovemo medijska pismenost. Grupa srednjoškolaca iz devet srpskih škola, šampioni kampanje medijske pismenosti “Ako imaš šta da kažeš – reci” – odlaskom u Ljubljanu, započela je krstarenje regionom. Bila je to nagrada Delegacije Evropske unije za učenike iz Beograda, Čačka, Nove Varoši, Bečeja, Paraćina, Sremskih Karlovaca…za radove i aktivnost u kampanji.
Na put (službeno nazvan “studijsko putovanje”) pošli smo kao i na ekskurziju – autobusom, sa platoa blizu autobuske stanice. Simbolično, baš na Dan Evrope, 9. maja ujutru. Sa nama se u vozilo ukrcala i Milica, sa projekta “Medijske posete Evropskoj uniji” i dvoje profesionalaca – ekipa RTS-a predvođena Sunčicom Orašanin. Upravo je Sunčica ovekovečila Romanovu parodiju o ormaru i stepeništu, što možete da pogledate u popularnoj emisiji “Tako stoje stvari”.
U Ljubljani nas je fasciniralo predavanje doc. Dr. Dejana Jontesa što je učenike pokrenulo da na koji minut postanu mali novinari na terenu. Toliko stvari ih je zanimalo da su ruke samo letele u vazduh. Razgovor sa studentima je bio sigurno najinteresantniji i, neću da krijem, manje zbog jedne Eve, a mnogo više zbog Romana s početka priče. Tačnije, zbog njegovog divnog osmeha koji devojke nije ostavio ravnodušnim. J
Dobro, priznajem, spevali smo i pesmu o putovanju, samo da bismo i magičnog Romana pomenuli. Evo kako počinje:
„Ranom zorom iz Jump-in-a
na put krenu grupa fina;
’oće srce da nam stane,
tu je Roman iz Ljubane…“
Naša naredna destinacija u Ljubljani Hiša eksperimentov (kuća eksperimenata) bilo je mesto izvođenja velikog eksperimenta. Od ogledala do balona, težine i dubine glasa, provere snage i ravnoteže pa sve do bodljikavog kreveta, učenici su uživali isprobavajući sve eksperimente. Ostali smo i duže od predviđenog vremena i jedva naterali grupu na pokret.
Put nije dug ako je uz tebe pravi drug kaže naša pesma, pa tako vožnja dabl dekerom nije bila naporna. Međusobno upoznavanje tokom puta i igranje raznih igrica pomoglo je da ne obraćamo pažnju na kilometre i ponekada zbunjene vozače.
u Muzeju putovanja kroz vreme
Bili smo istinski uzbuđeni ulaskom u hotel, na prenoćište u Beču. Počelo je i sunce da nas prati. Naša drugarica Nina Kostić iz Pravno-poslovne škole iz Beograda, svoj 17. rođendan upravo je dočekala u ovom prelepom gradu, a mi smo joj pripremili tortu. Uz pesmu i veselje uputili smo se ka Šenbrunu gde je usledilo slikanje i potpuno oduševljenje učenika ovim velelepnim dvorcem.
Obilazak još jedne velike institucije čekao je na nas – ORF, austrijski javni RTV servis svojom veličinom nas je potpuno zapanjio. Samo zamislite da u svom kompleksu imaju supermarket, teretane i dom zdravlja, da i ne pominjemo još 2.000 moderno opremljenih studia i preko 2.000 stalno zaposlenih.
Naša pesma kaže da vremena za Beč je malo, ali u bečkom muzeju Time Travel vreme je stalo. Veoma intersantan i najzabavniji muzej koji smo posetili.
U poseti Bratislavi ostali smo dosta kratko. Obišli smo Slovački radio i sam izgled zgrade naveo je naše drugare na razmišljanje šta se sve krije unutra. Nakon srdačnog dočeka, tura po ovoj zgradi je počela. U uživoj emisiji koja se emitovala na radio stanici, naši učenici su imali priliku da vide kako to funkcioniše i upoznaju se sa radijskim studiom. Unutar tog zdanja nalazi se i koncertna dvorana na federima jer izvodjenje muzike u tom ambijentu daje bolji zvuk. Fenomenalno.
Interaktivan sastanak sa predstavnicima SITA novinske agencije, gde su Pavel Mudri i Radovan Pavlik podelili svoje iskustvo sa nama i odgovorili na sva pitanja. Polazak iz kišovite Bratislave u još kišovitiju Budimpeštu svima je teško pao jer obilaska grada nije bilo. A tako smo se nadali da nas i u Bratislavi čeka neki romantični Roman.
Kiša nas u Budimpešti nije sprečila da iskoristimo svoje slobodno vreme i istražimo okolinu kraja u kome smo smešteni. Neki su se i pripremali za prezentaciju koju su prijavili u Evropskom institutu za inovacije i tehnologije. Taj institut pomaže mladim preduzetnicima, obrazovnim i istraživačkim telima da zajedno rade na stvaranju podsticajnog okruženja. Njihov cilj je da, uz finansijsku pomoć Evroppske unije, povežu tri ključna činioca u područiju inovacija, a to su poslovanje, obrazovanje i istaživanje. Takođe su nas informisali o načinu i uslovima studiranja. I iskreno – bilo je baš cool.
Za kraj putovanja, čekao nas je obilazak peštanske Citadele, simbola austro-ugraske moći i malo slobodnog vremena za šetnju, poneki kolač ili sladoled, a svakako i druženja i sabiranja utisaka. Otkrili smo lepe tajne, dok se krao zanat rodile su se i nove ljubavi, pa je sam rastanak pao malo teže.
[divider] – [/divider]
Bojana Vojinović je studentkinja Akademije umetnosti,
na smeru Produkcija u umetnosti i medijima
