Vladavina prava i reforme u toj oblasti su od ključnog značaja za napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji, poručio je šef Političkog odeljenja u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc.

On je na panelu “Srpsko pravosuđe i evropske integracije nakon ustavnih promena” naveo da je Evropska unija od samog početka pažljivo pratila proces izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa i da su države članice pozitivno ocenile napore Srbije kroz otvaranje novog klastera u pregovorima krajem prošle godine.

“Brisel će nastaviti da nadgleda završetak čitvaog procesa, odnosno donošenje pravosudnih zakona kojima treba urediti kriterijume za izbor sudija i tužilaca i budžetsku autonomiju pravosuđa”, naveo je Lorenc.

Naglasio je i da je pored zakonskih izmena neophodno da u Srbiji dođe i do duboke promene političke i pravne kulture kako bi građani osetili pozitivne efekte nezavisnosti sudstva.

“Evropa se nalazi u istorijskom trenutku zbog neopravdane i neisprovocirane ruske agresije na Ukrajinu, a taj sukob je pokazao koliko je vladavina prava važna za stabilnost u Evropi. Teška vremena zahtevaju saradnju, zbog čega je važno da Srbija i Zapadni Balkan budu na strani demokratije i mira i da iskoriste mogućnost da ubrzaju svoj put ka Evropskoj uniji”, rekao je Lorenc.

Podsetio je i da je ustavna reforma dugoročan proces i da je Evropska unija spremna da promene u Srbiji podrži i finansijski kroz niz projekata i mera koje se odnose na nezavisnost pravosuđa.

Da ustavne reforme nesumnjivo Srbiju približavaju EU, smatra i potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić, koji je naglasio da je Srbija ustavnim izmenama uradila ogroman posao i da je pravosuđe danas nezavisnije nego što je bilo ranije.

“Izmene Ustava nedvosmisleno doprinose nezavinosti pravosuđa i profesionalizaciji sudstva. Srbiju ove promene približavaju Evropskoj uniji, što pokazuje i poslednji izveštaj Antikorupcijskog tela Saveta Evrope (GREKO) koji je konstatovao da je Srbija u potpunosti ispunila 8 od 13 preporuka, dok ih je 5 delimično ispunjeno. Sve one odnosile su se na ustavne izmene. To je veliki iskorak i pomak”, naglasio je Orlić koji je u prethodnom sazivu bio predsednik Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Narodne skupštine.

Naveo je i da je svestan da postoje oni koji tvrde da je proces trebalo voditi drugačije, ali da ljudi imaju različite stavove i da je bitno da je procedura ocenjena kao inkluzivna i demokratska, ali i da je urađena u saradnji sa Venecijanskom komisijom.

Na sam proces izmene ustava i amtosferu u kojoj je to učinjeno osvrnuo se i predstavnik fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Norbert Berkman Dirkens, koji je naglasio da je najviši pravni akt izmenjen kada u Narodnoj skupštini nije bilo predstavnika opozicije.

“Ipak, postojala je jedna živa društvena debata, a evropski partneri su svesni da ustavne izmene nije moguće sprovesti odjednom”, rekao je Dirkens i podsetio da je proces samo započet 9. februara kada je Narodna skupština proglasila Akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa.

Panelu “Srpsko pravosuđe i evropske integracije nakon ustavnih promena”, koji je organizavala Fondacija Konrad Adenauer u Beogradu, u saradnji sa nevladinom organizacijom RESECO, prisustvovali su predstavnici civilnog društva, profesori prava i članovi Radne grupe koja je pisala ustavne amandmane.

Svi oni saglasni su da promene Ustava jesu korak u dobrom pravcu, ali da je tekst ostavio mnoge nedoumice koje moraju biti rešene kroz niz pravosudnih zakona.

Upozoravaju i da se mora raditi na razvoju poliitčke i društvene kulture koja uvažava nezavisnost sudstva, kao i da je neophodno da nosioci političke vlasti budu svesni da ne smeju da komenatrišu presude i svojim izjavama ugrožavaju nezavisnost sudstva.

Podsetili su su ustavne izmene od strane Evropske unije označene samo kao početni korak koji je bio neophodan kako bi se sprovele i ostale reforme u oblasti sudstva.

Evropska unija je do 2014. godine u reforme u oblasti vladavine prava u Srbiji uložila više od 163 miliona evra i to u oblastima pravsouđa, ljudskih prava, slobode medija i borbe protiv organizovanog kriminala.